Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!
loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

Fitnes Mozga Je Danas Neophodan

Fitnes Mozga Je Danas Neophodan

S obzirom na eksploziju istraživanja vezano za strukturu i funkcionisanje mozga, možemo da očekujemo da fitnes mozga, kao i njegov rođak "fizički fitnes", takođe dobije isti status i postane priznato naučno polje istraživanja. Ovo je zbog toga što se koncept fitnesa mozga ukršta sa nekoliko glavnih koncepata (kao što su učenje, plastičnost i okruženje) u oblasti istraživanja mozga.

U nastavku je data početna definicija koncepta fitnesa mozga.

"Fitnes mozga je sposobnost mozga da nauči ono što organizam mora da zna da bi preživeo u promenljivom okruženju."

Fitnes Mozga Je Danas Neophodan

Očigledno je da je koncept fitnesa mozga morao da sačeka 21. vek kako bi se pojavio. Nijedna druga civilizacija nije svedok takve međugeneracijske podele i tako brzih promena, gde znanje stečeno od roditelja već može da bude zastarelo za sledeću generaciju, što stvara potrebu za brzim prilagođavanjem novostečeneg znanja i pronalaženjem novog načina obrade informacija u mozgu u skladu sa potrebama nove generacije. Kako čovek menja svoju civilizaciju, iz potpuno izolovanog društva u globalno, iz društva sa ograničenim znanjem u društvo koje se neprestano razvija i koje je uvek otvoreno za nova znanja, moraće da stvori sredinu koja podržava razvoj uma sposobnog da uči tokom čitavog života. Kada govorimo o potrebi za fitnesom mozga, on zahteva određeni nivo plastičnosti na kom funkcije mogu biti osnažene i oporavljene uz manipulaciju faktorima iz okruženja i da one, zauzvrat, mogu dalje da imaju povratni uticaj na plastičnost mozga i sposobnost učenja. Svi ovi uticaji zajedno stvaraju ciklus koji se nikad ne završava.

Fitnes mozga podrazumeva da, uz sva čuda koja sa sobom nosi plastičnost mozga, treniranje veština neminovno vodi usavršavanju veština. Ipak, poznato nam je da, i pored adekvatnog i visokog nivoa inteligencije, bez odgovarajućih instrukcija i bez dovoljno prilika za vežbanje, neki ljudi nisu u mogućnosti da ovladaju veštinama koje uče. Na primer, pojedincima sa može biti teško da savladaju čitanje, pojedinci sa disgrafijom imaju problema sa pisanjem i oni sa diskalkulijom sa računanjem. Mnogi od ovih pojedinaca pokazuju neverovatne rezultate na drugim poljima koristeći se svojim veštinama, i uprkos umanjenoj sposobnosti čitanja, pisanja i računanja, uspevaju u ostvarivanju ciljeva koje zahtevaju upavo ove veštine. Oni koriste sve što je dostupno u njihovom okruženju kako bi nadomestili svoje nedostatke i slabosti i ovladali određenim veštinama. Na primer, pojedinac sa disleksijom može premostiti svoj problem sa čitanjem tako što se upravlja slušanjem dok mu njegovi učitelji ili roditelji čitaju. Njegov mozak uči da obrađuje pisani jezik na temeljan i drugačiji način u odnosu na ostale, tako da može da dešifruje slova i zvukove na sopstven način. Ova kompenzacija zavisi od njegove okoline (roditelji, škole, biblioteke, izdavači) koja mu može obezbediti i dati dovoljno materijala koje može da iskoristi. Dakle, fitnes mozga podrazumeva, sposobnost mozga da se osloni na više od jednog načina učenja i na više strategija za rešavanje problema. Kao što je objašnjeno u prethodnom primeru, razvoj ovih alternativnih načina obrade podataka nije moguće kada nema dovoljno materijala i podrške iz okoline. Ipak, da bi se ostvario fitnes mozga takođe je potrebno imati i jasan cilj. Ukoliko se vratimo na naš primer sa disleksijom, glavni cilj je razumeti ideju i značenje pisanog teksta, a ne uspešno čitanje izdvojenih slova i reči. Ukratko, fitnes mozga se može pre odvijati kada okolina obezbeđuje nekoliko paralelnih izvora informacija, u našem primeru, kako sam pisani tekst tako i njegovo usmeno čitanje. Međutim, iako takvo bogato okruženje pogoduje učenju i poboljšanju strukture i funkcija mozga, ono nije dovoljno. Istraživanje o plastičnosti mozga nam pokazuje da, da bi bilo uspešno, učenje mora da pruži učeniku i mogućnost vladanja situacijama koje se odnose na samostalni opstanak.

Najveći izazov za koncept fitnesa mozga predstavljaju beznadežni slučajevi povezani sa neurodegenerativnim bolestima kao što je Alchajmer. Da li svi ljudski umovi mogu uspeti u fitnesu i da nastave da uče i razvijaju se, biće istraženo u budućnosti kroz neuronauku, psihologiju, medicinu, obrazovanje i društvene nauke. Ovo istraživanje vodiće neuronaučnici, roditelji, vaspitači, psiholozi, nutricionisti, doktori, vlade tako što će stvoriti okruženje koje je pogodno za kontinuiran razvoj i trening različitih moždanih funkcija kod svih osoba svih uzrasta.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu