Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!
loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

Delovi Mozga - Anatomija Mozga

  • Dobijte pristup kliničkim vežbama i testirajte svoj mozak

  • Stimulišite različita područja mozga

  • Ojačajte strukturu mozga koja se koristi u osnovnim kognitivnim veštinama. Isprobajte!

loading

Koji su to različiti delovi mozga? Ljudski mozak je jedan od najsloženijih organa u našem telu. Sastoji se od različitih delova ili struktura koje obavljaju različite funkcije i rade zajedno, upotrebljavajući na hiljade konekcija koje povezuju mozak sa ostatkom tela. U nastavku Vam dajemo opis strukture mozga, njegovih različitih delova i toga kako svaki deo funkcioniše.

Struktura mozga

Centralni Nervni Sistem se sastoji od mozga i kičmene moždine.

  • Mozak je centralni deo CNS-a i okružen je i zaštićen lobanjom.
  • Kičmena moždina je duga i beličasta i smeštena je u kičmenom kanalu i povezuje mozak sa ostatkom tela. Funkcioniše kao most koji povezuje mozak sa ostatkom tela, prenoseći sve informacije koje obezbeđuje mozak ostatku tela.

Mogli bismo da kažemo da je ljudski mozak podeljen na tri "mozga" u zavisnosti od filogenetskog razvoja:

ZADNJI MOZAK: Ovo je najstarija struktura i struktura koja je najmanje evoluirala kod kičmenjaka. Struktura i organizacija zadnjeg mozga je najjednostavnija. On je zadužen za regulaciju osnovnih funkcija koje su nam potrebne za preživljavanje i kontrolisanje naših pokreta. Povrede ove strukture mogu da izazovu ozbiljna oštećenja ili smrt. Zadnji mozak se nalazi upravo na gornjem delu kičmene moždine i sastoji se od različitih struktura:

  • Produžena moždina: Pomaže u kontroli naših automatskih funkcija, kao što su disanje, krvni pritisak, rad srca, varenje itd.
  • Moždani Most Ovo je deo osnove mozga koji je smešten između produžene moždine i srednjeg mozga. Spaja kičmenu moždinu sa superiornijim strukturama u hemisferama cerebralnog korteksa i/ili mozga. Koristi se za kontrolisanje automatskih moždanih funkcija i ima važnu ulogu u stupnjevima stanja budnosti i svesti i u regulaciji sna.
  • Mali mozak: Smešten je ispod mozga i druga je po veličini najveća struktura u mozgu. Sve informacije koje telo prima putem različitih čula i motornih prečica u mozgu je spojeno u malom mozgu, zbog čega je njegova osnovna funkcija kontrola pokreta. Takođe pomaže u kontroli držanja i ravnoteže, i takođe pomaže u učenju pokreta, hodanja, vožnje bicikla... Povrede ove strukture vode problemima u koordinaciji i kretanju, kao i poteškoćama u kontroli držanja i disfunkciji viših kognitivnih procesa.

SREDNJI MOZAK: To je struktura koja spaja prednji i zadnji mozak, motorne i senzitivne impulse. Njegovo pravilno funkcionisanje je preduslov za svest i doživljavanje iskustva. Oštećenja ovog dela mozga vode problemima u kretanju, kao što je tremor, ukočenost, čudni pokreti...

PREDNJI MOZAK: To je najrazvijenija struktura i ima najsloženije uređeno funkcionisanje. Sastoji se od dva osnovna dela:

  • Međumozak: Nalazi se u unutrašnjosti mozga. Sastoji se od bitnih struktura kao što su talamus i hipotalamus.
  • Talamus: On je prenosna stanica mozga: Prenosi većinu primljenih senzornih informacija (za sluh, vid i dodir), i omogućava da budu obrađene u drugim delovima mozga. Takođe se koristi u kontroli pokreta.
  • Hipotalamus: To je žlezda koja se nalazi u centralnom području osnove mozga i ima vrlo važnu ulogu u kontroli emocija i mnogih drugih osnovnih funkcija kao što su apetit, žeđ i san.
  • Veliki mozak: Neformalno poznat kao mozak, pokriva sve ostale delove mozga (tanak sloj sive mase, izboran u brazde i prevoje), hipokampus i bazalne ganglije.

Struktura Mozga

Anatomija mozga i funkcije

U ovom odeljku, bavićemo se bliže anatomijom mozga i funkcijama svake strukture

BAZALNE GANGLIJE: Grupa supkortikalnih neuronskih struktura koje učestvuju u regulaciji motornih radnji. Primaju informacije iz cerebralnog korteksa i središta mozga, obrađuju ih i projektuju na korteks i srednji mozak, kako bi omogućio koordinaciju pokreta. Sastoji se od nekoliko struktura:

  • Nucleus caudatus (repato jedro), koje je u obliku "C" slova i koje je uključeno u svojevoljnu kontrolu pokreta, iako je uključeno i u učenje i memorijske procese.
  • Putamen
  • Globus pallidus
  • Amigdala, koja igra važnu ulogu u emocijama, naročito u strahu. Amigdala pomaže u skladištenju i klasifikaciji sećanja i emocija.

HIPOKAMPUS: Mala supkortikalna struktura oblika morskog konjića koja igra vrlo važnu ulogu u formiranju memorije, u klasifikaciji i dugoročnoj memoriji.

MOŽDANA KORA: Tanak sloj sive mase koji je sam uvijen u brazde, stvarajući ispupčenje koje se naziva moždana vijuga, koje daju karakterističan naborani izgled mozga. Moždane vijuge su oivičene brazdama ili moždanim sulkusima i one koje su posebno duboke se zovu fisure. Kora je podeljena na dve hemisfere, desnu i levu, i one su odvojene interhemisfernom fisurom i spojene su strukturom koja se naziva korpus kalosum (corpus callosum) koja omogućava komunikaciju između ove dve hemisfere. Svaka hemisfera kontroliše jednu stranu tela, ali ova kontrola je obrnuta: leva hemisfera kontroliše desnu stranu i desna hemisfera kontroliše levu stranu tela. Ovaj fenomen se naziva lateralizacija mozga.

SVAKA HEMISFERA JE PODELJENA U ČETIRI REŽNJA: Ovi režnjevi su razgraničeni putem 4 moždane brazde (Centralna ili Rolandova brazda, bočna ili Lateralna Silvijeva jama, temeno-potiljačna brazda i cingularni pojas):

  • Frontalni režanj: Najveći režanj u korteksu. Nalazi se u prednjem delu, tačno iza čela. Proteže se od prednje do centralne brazde. To je centar za kontrolu u mozgu. Frontalni režanj je uključen u planiranje, rezonovanje, rešavanje problema, rasuđivanje i kontrolu impulsa, kao i kontroli emocija, kao što su empatija, plemenitost i ponašanje.
  • Slepoočni režanj: Bočna brazda ga odvaja od frontalnog i temenog režnja, kao i od potiljačnog režnja. Koristi se u obradi zvuka i jezika, i takođe se koristi u funkcijama povezanim sa pamćenjem i upravljanju emocijama.
  • Temeni režanj: Nalazi se između centralne brazde i temeno-potiljačne brazde. Ovaj deo mozga pomaže u obradi osećaja dodira i bola. Takođe učestvuje u kogniciji.
  • Potiljačni režanj: Ograničen je ivicama temenog i slepoočnog režnja. Učestvuje u obradi vida. Obrađuje i tumači sve što vidimo. Potiljačni režanj analizira sadržaje poput oblika, boje i pokreta, kako bi tumačio i doneo zakljičke o slici koju vidimo.
  • Neki autori govore i o petom režnju, limbički režanj: Limbički sistem se sastoji od brojnih struktura, među kojima su amigdala, talamus, hipotalamus, hipokampus, corpus callosum (žuljevito telo) i nekoliko ostalih. Limbički sistem upravlja psihološkim odgovorima na emocionalne stimulanse. Povezan je sa memorijom, pažnjom, emocijama, seksualnim nagonima, karakterom i ponašanjem.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu