Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!
loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

Kognicija I Kognitivna Nauka

Kognicija I Kognitivna Nauka

Kognicija je reč koju upotrebljavamo za mentalne aktivnosti kao što su primećivanje, posvećivanje pažnje, pamćenje i rešavanje problema. Proučavanje kognicije je proučavanje kognitivnih procesa koji primaju, prenose, i upravljaju informacijama. Ovi prcesi funkcionišu svakog trenutka i oni su takođe deo naše ličnostu, naše inteligencije i načina na koji funkcionišemo u društvu. Ukoliko ih razumemo razumećemo i šta znači biti čovek. Njihova biološka strana je u mozgu i, u psihijatriji i neuronauci oni se ponekad posmatraju povezano sa umom.

Kako neko može da shvati kognitivne procese? Samoposmatranje, naša svest o tome šta slušamo, pričamo, pamtimo nam pruža pristup razumevanju ovih procesa, ipak ne može da nam kaže sve, uglavnom zbog toga što je samoposmatranje ima jedan glavni nedostatak: koristi kognitivne procese za proučavanje tih istih kognitivnih procesa. Još jedan problem u proučavanju kognicije je da su kognitivni procesi lični, prikriveni procesi, golim okom nevidljivi. Ipak njihovo postojanje se ne dovodi u pitanje i oni se proučavaju u nauci putem posrednih dokaza kao što je to slučaj sa nevidljivim entitetima (na primer subatomske čestice ili crne rupe u svemiru). Kroz posmatranje i postavljanje hipoteza, razvijaju se i teorije koje oblikuju i menjaju naše shvatanje i znanje o i .

Do 1960. u psihologiji je dominirao biheviorizam, pristup koji je naglašavao proces učenja i uslovljavanja kao načine prilagođavanja okruženju i ovakav pristup je odbacivao istraživanje ličnog iskustva. Biheviorizam je na čoveka uglavnom gledao kao na pasivan, prazni organizam koji oblikuje njegova okolina.

Od 1960-ih naše shvatanje kognicije i naših kognitivnih procesa se naglo razvilo. Ovih godina donete se nove teorije u oblasti percepcije, pažnje, memorije, jezika i rešavanja problema i nove ideje o tome kako ovi kognitivni procesi utiču na naše ponašanje, kao što je . Ove nove teorije posmatraju ljude kao inteligentne organizme, obdarene bogatim i ogromnim mentalnim resursima koje koriste kako bi aktivno i selektivno vršili obradu informacija, u cilju ostvarivanja interakcije sa okruženjem. Okruženje je i dalje zadržalo svoj značaj ali više nije izvor objašnjenja. Umesto toga ono je postalo izvor informacija. Informacije iz okruženja su bitne samo ukoliko su izabrane, kodirane, sačuvane i ukoliko ih ljudski organizam koristi. Kognitivna psihologija proučava kognitivne procese percepcije, pažnje, privremenog i trajnog čuvanja, razumevanja jezika, zadržavanja i obrade, konceptualnog učenja i rezonovanja, rešavanja problema, deduktivnog mišljenja kao i učenja motornih veština i automatizacije. Obzirom na sveprisutnost kognitivnih procesa kod čoveka, postoji veliki broj pristupa njihovom izučavanju. Neurologija i psihijatrija, ali takođe i filozofija, antropologija i informatika su samo neki od primera.

Kognitivna nauka u 21. veku je u velikoj meri multidisciplinarna oblast i izučavanje mozga, uz upotrebu tehnika snimanja mozga i ispitivanja koje se stalno sve više razvijaju, omogućilo je naučnicima da dodaju bitna fiziološka saznanja našem shvatanju mentalnih procesa. Danas je ispitivanje područja mozga, moždanih funkcija i strukture i organizacije mozga zajedno sa kognitivnim procesima uobičajeno i najveći izazov za kognitivnu i neurokognitivnu nauku je razvijanje teorija koje objašnjavaju i objedinjuju faktore okruženja, neurokognitivne, neurofiziološke, neuroorganizacione, neurogenetske i neurorazvojne faktore.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu