Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!

Nalog za korisnike od 13 godina i starije. Deca mlađa od 13 godina mogu da koriste CogniFit uz prisustvo roditelja.

loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

  • Da li su depresija i stres deo Vašeg života?

  • Analizirajte stanje kognitivnih sposobnosti uz neurokognitivni test.

  • Procenite moguće neurokognitivne promene. Isprobajte!

loading

Neurokognitivna Stimulacija kao Pomoć u Lečenju Depresije

Mislite da patite od depresije, ali šta možete da učinite povodom toga? CogniFit-ov Program neurokognitivne stimulacije može biti koristan dodatni alat za pomoć u prevazilaženju problema depresije. Ovaj naučno potvrđen program postaje sve češće korišćen u naučnoj zajednici.

Program stimulacije mozga CogniFit-a za borbu protiv depresije je ne-farmakološki tretman koji pomaže u smanjenju simptoma depresije. Osoba koja pati od depresije i koja je konstantno tužna, može konačno imati i neka kognitivna oštećenja u mozgu. Najčešći kognitivni nedostaci, koji dalje uzrokuju probleme, su vezani za memoriju, koncentraciju i pažnju.

Jedno od nedavnih istraživanja je dokazalo da postoje neurokognitivne razlike između pacijenta sa problemom depresije i osoba iz kontrolne grupe. Osnovne razlike su u radnoj memoriji, inhibiciji, podeljenoj pažnji i izvršnim funkcijama. CogniFit-ov program su osam nedelja koristile obe grupe, osobe sa depresijom i kontrolna grupa. Nakon ovog vremenskog perioda, potvrđena je efikasnost personalizovanog CogniFit-ovog programa treninga. Simptomi depresije su se smanjili za grupu pacijenata sa depresijom, pokazujući da ovaj trening ne samo da je poboljšao kognitivne funkcije, već je takođe poboljšao i izvršnu kontrolu, omogućavajući pacijentu da stvori bolje strategije kako bi mogao da se izbori sa svojim simptomima depresije (odbijanje i izdržljivost).

Sve više i više stručnjaka preporučuje trening uz naš program stimulacije mozga jer uz poboljšanje različitih kognitivnih sposobnosti, možete da otklonite simptome depresije.

Kliničke vežbe koje CogniFit koristi su dizajnirane od strane tima neurologa i psihologa koji su istržaivali simptome koji prate depresiju. Oni su primenili nova otkrića i stvorili jednostavne zadatke koji su usmereni na poboljšanje plastičnosti mozga i koji otklanjaju simptome depresije. Potrebno je da trenirate samo oko 20 minuta dnevno, 2 -3 puta nedeljno.

Depresija se može razviti u ozbiljno i hronično fizičko oboljenje, ukoliko se ne bude lečila. Program stimulacije mozga CogniFit-a je odlična dopuna psihološkom tretmanu, i pomaže u poboljšanju oštećenih područja mozga.

Šta je Depresija?

Depresija je prilično učestao afektivni poremećaj. U nekim situacijama, depresija i njeni simptomi mogu da postanu hronični ili da se vraćaju, ometajući uspešno odvijanje života osobe, bilo da je to na poslu, kod kuće, ili u društvenom okruženju.

Razvijanje i trajanje depresije je posledica stresa zajedno sa upornim negativnim mislima i osećanjima. U zavisnosti od ozbiljnosti simptoma, tretman koji se najčešće preporučuje je psihoterapija.

Najbolja prevencija depresije je održavanje ravnoteže u Vašem svakodnevnom životu. Loše spavanje, upotreba tehnologije, posao i porodične obaveze, gužva u saobraćaju i mnoge druge situacije nam ukazuju na to koliko je važno znati kako se izboriti sa stresom. Ukoliko nismo sposobni da se izborimo sa ovim svakodnevnim stresnim situacijama, one mogu voditi u depresiju.

CogniFit radi na problemima do kojih depresija može da dovede, naročito na kognitivnim sposobnostima koje mogu biti oštećene depresijom, kao što su memorija, koncentracija i pažnja. CogniFit pomaže u jačanju neuronskih veza koje se koriste u kognitivnim sposobnostima i savršena je dopuna kognitivno-bihejvioralnoj terapiji.

Depresija i Balans

Uzroci Depresije

Koji su neki od uzroka depresije? Ne postoji samo jedan uzrok depresije, već različiti faktori. Sklonost ka patnji od promena raspoloženja je različita za svaku osobu, što znači da isti traumatski događaj može uticati na dve osobe na različit način.

Jedan od najvećih faktora rizika od depresije su genetski ili nasledni, i u tom slučaju su predispozicije biološke. Ovo ne znači da će neko sa depresivnim članovima porodice oboleti od depresije, jer dodatni faktori igraju veliku ulogu kod ovog poremećaja raspoloženja (faktori iz okruženja, psihosocijalni…).

Stres i depresija skoro uvek idu zajedno. Stresna situacija, od selidbe do smrti voljene osobe, izaziva psihološku reakciju i promene u našem telu, kao što je gubljenje daha, povećani otkucaji srca itd. Ukoliko budu trajale duže, ove promene mogu voditi u stanje depresije.

Biohemijski faktori i faktori vezani za karakter su dva glavna uzroka razvoja depresije. Prekid hemijskih supstanci u mozgu, koje se nazivaju neurotransmiteri, vode promenljivom emotivnom stanju osobe. Karakter je odlučujući faktor razvoja ovog poremećaja. Nisko samopouzdanje, negativne misli i zabrinutost će uticati na sposobnost osobe da se suoči da situacijama u svom životu. Od ranog doba, mi stvaramo šablone razmišljanja koji mogu biti pozitivni ili negativni. Ključ je u vaspitanju i u tome kako je neko naučio da se izbori sa porazima kroz život.

Simptomi Depresije

Da li ste se ikad zapitali da li patite od depresije? Ako patite, kako možete da saznate da je depresija u pitanju? Ova pitanja su povezana sa raspoloženjem. Verovatno se nikad niste pitali da li patite od depresije ukoliko ste lepo raspoloženi i odlično se osećate, jer dobro raspoloženje utiče pozitivno i na Vaš um i na Vaše telo. Međutim, prvi znaci depresije kada već počinjemo da razmišljamo da li od nje patimo su fizičke reakcije. Ovi osećaji su: gubitak energije za svakodnevne zadatke, gubitak seksualnog nagona, nervoza i uznemirenost, buđenje u toku noći ili preterano spavanje, bol u grlu, ubrzan rad srca, i još mnogo toga.

Svi mi se ponekad osećamo tužno, nesrećno, bezvoljno, ili čak i očajno. Kod ozbiljnog depresivnog poremećaja svi ovi simptomi su intenzivniji i mogu da traju nedeljama ili duže. Propraćeni su dubokim osećanjem gubitka, frustracije i ljutnje.

Prema Pubmed Health-u , simptomi ozbiljne depresije uključuju nešto od sledećeg: "uznemirenost, zabrinutost i razdražljivost; dramatična promena u apetitu, često uz dodavanje ili gubitak težine; veliki problemi sa koncentracijom; umor i nedostatak energije; osećanja beznadežnosti i bespomoćnosti; osećanje bezvrednosti, samomržnje i krivice; težnja ka povlačenju ili osamljivanju; gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo; misli o smrti ili samoubistvu i problemi sa spavanjem ili preterano spavanje".

Kako možete da znate da patite od depresije?: Depresija simptomi

Depresija i Mozak

Mozak je organ na koji mogu da utiču osećanja. Kada smo tužni, bezvoljni ili uzmenireni, naš mozak drugačije funkcioniše, i postaje vrlo osetljiv na emocionalne promene koje osećamo. Kada patimo od depresije, naš mozak aktivira oko sedamdeset različitih područja mozga (prefrontalni režanj, prednji cingularni korteks, slepoočni režanj, hipokampus…).

Kada smo u stabilnom emotivnom stanju, naš mozak troši do 20% energije, ali kada smo tužni, koristi mnogo više. Depresija je uzrokovana greškom u neurotransmisiji , gde neurotransmiteri, kao što je dopamin, oksitocin i serotonin imaju manju količinu u mozgu. Triptofan je aminokiselina koja reguliše nivo serotonina, i on postaje onemogućen. Zbog ovog, povremeno nam je potrebna hrana koja je bogata glukozom kako bismo povećali nivo serotonina i popravili raspoloženje.

Depresija i Mozak

Promene u strukturi mozga su uvek pratile depresiju. Tokom dužeg istraživanja u vremenskom periodu od tri godine, primetili smo da, u poređenju sa subjektima iz kontrolne grupe, pacijenti sa depresijom pokazuju smanjenje sivih ćelija u hipokampusu, prednjem cingularnom korteksu, levoj amigdali, i desnom dorzomedijalnom prefrontalnom korteksu. Pacijenti koji su se oporavili nakon perioda od 3 godine imaju manje opadanje u volumenu u odnosu na pacijente koji se nisu izlečili, i to u levom hipokampusu, levom prednjem režnju, levom dorzomedijalnom prefrontalnom korteksu i obe srane dorzolateralnog prefrontalnog korteksa.

Oštećenje strukture mozga je praćeno smanjenjem kognitivne funkcije. U ovim slučajevima, obično postoji kognitivno usporavanje kao što je umanjena sposobnost ili fleksibilnost, neobazrivost, i slabije preusmeravanje i zadržavanje pažnje. Takođe se pokazalo da su različiti tipovi depresije i kognitivnog oštećenja blisko povezani sa psihosocijalnim delovanjem. Pojedinačni neurokognitivni profili se razlikuju u karakteru i stepenu kognitivnog deficita. Izvršne funkcije, kao što su verbalno učenje i memorija, su bolje očuvane od pažnje.

Tipovi Depresije

Postoji mnogo tipova i klasifikacija depresije, ali prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, DSM-5, postoji nekoliko učestalih tipova: velika depresija, distimija i bipolarni afektivni poremećaj.

  • Velika depresija je ozbiljan tip depresije koji ima brojne simptome koji ometaju obavljanje uobičajenih dnevnih aktivnosti. Epizode depresije traju najmanje dve nedelje. U nekim slučajevima, osoba može doživeti samo jednu epizodu u toku života, dok drugi mogu imati mnogobrojne epizode.
  • Distimija ili hronična depresija ima sve simptome velike depresije, ali je manje izražena. Ovaj tip depresije ne ograničava obavljanje svakodnevnih aktivnosti osobe koja od nje pati, ali može trajati na duži vremenski period.
  • Bipolarna depresija (bipolarni poremećaj) je poremećaj koji karakterišu manična i depresivna stanja, dramatične promene raspoloženja. Ove krajnosti vode čestim promenama raspoloženja i promeni u mehanizmu raspoloženja.

Tretman za Depresiju

Kada su kod osobe prisutni ozbiljni simptomi depresije, ona mora potražiti pomoć u psihoterapiji. Zbog mogućeg neurokognitivnog i neuropsihološkog oštećenja koje prati depresiju i promena u svakodnevnim i psihosocijalnim funkcijama, koje su povezane sa kognitivnim funkcijama, preporučljivo je traženje metoda za očuvanje pomenutih kognitivnih funkcija.

Rezultati nedavnog istraživanja o kognitivnom treningu koje je bilo izvršeno u Psihijatrijskom Centru u Pragu, Češka, pokazuju da kognitivni terning može da smanji depresiju i da poboljša kognitivne sposobnosti kod ljudi sa različitim tipovima depresije.

In this study, the results of a group of patients with unipolar or bipolar depression, who trained three times a week for 8 weeks with CogniFit, a scientifically validated cognitive training program, were compared to the group of control patients who received standard care, but no cognitive training. The results indicate a clear reduction in the depression and anxiety levels in the group that trained with CogniFit, but not in the control group. The CogniFit group showed fewer mistakes in executive control (reasoning and planning), and less memory lapses in daily activities.

Reference

Godard J, Grondin S, Baruch P, Lafleur MF, Scupin I, Reiser M, Möller H, Meisenzahl EM. Psychosocial and neurocognitive profiles in depressed patients with major depressive disorder and bipolar disorder. Psychiatry Research; ahead e-publication July 2011

Preiss M, Čermáková R, Cimermanová D. Online rehabilitation of cognitive functions: the possibilities of the CogniFit program. Presented at the 12th European Congress of Psychology, Istanbul, July 2011.

Frodl TS, Koutsouleris N, Bottlender N, Born C, Jäger M. Depression-Related Variation in Brain Morphology Over 3 Years: Effects of Stress? Archives of General Psychiatry. 2008; 65(10):1156-1165

Haimov I, Shatil E (2013) Cognitive Training Improves Sleep Quality and Cognitive Function among Older Adults with Insomnia. PLoS ONE 8(4): e61390. doi:10.1371/journal.pone.0061390

Evelyn Shatil, Jaroslava Mikulecká, Francesco Bellotti, Vladimír Burěs - Novel Television-Based Cognitive Training Improves Working Memory and Executive Function - PLoS ONE July 03, 2014. 10.1371/journal.pone.0101472

American Psychiatric Association. (2000). Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-IV-TR. Washington, DC: Author.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu