Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!
loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

corporativelanding_FuncionesCerebrales_social_picture
  • Pristup kliničkim vežbama. Ispitajte osnovne moždane funkcije.

  • Stimulišite i pospešite rad moždanih funkcija

  • Poboljšajte svoju vitalnost i veštine. Isprobajte besplatno!

loading

Koja je funkcija mozga?

Mogli bismo da kažemo da je funkcija mozga kao dela Centralnog Nervnog Sistema (CNS) da regulše većinu funkcija tela i uma. Ovo uključuje vitalne funkcije kao što su disanje ili otkucaji srca, zatim osnovne funkcije kao što su spavanje, ishrana, ili seksualni nagon, do viših fukcija kao što su razmišljanje, pamćenje, rasuđivanje, ili pričanje.

Na našoj stranici"delovi mozga", pominjemo da se osnovne vitalne funkcije kontrolišu iz najstarijih struktura mozga. Drugim rečima, struktura koje se nalaze u zadnjem mozgu (kičmena moždina, moždani most, mali mozak) i u srednjem mozgu. Ipak, superiorne moždane funkcije kao što su rasuđivanje, memorija i pažnja su kontrolisane od strane hemisfera i područja koja predstavljaju deo korteksa.

Šta su kognitivne funkcije?

Kognitivne funkcije su mentalni procesi koji nam omogućavaju da primamo, biramo, skladištimo, prenosimo, razvijamo i obnavljamo informacije iz okruženja. Ovo nam omogućava da razumemo i da se povežemo sa svetom oko nas.

U samo jednom danu mi kontinuirano koristimo svoje moždane funkcije. Da li želite doručak? Možda ćete pročitati knjigu? Da li vodite zanimljiv razgovor sa prijateljima? Sve aktivnosti koje svakodnevno obavljamo zahtevaju milione konekcija i složenih mentalnih kalkulacija između različitih delova mozga, kako bismo se na pravi način uklopili u svet oko nas.

Šta su kognitivne funkcije?

Kada govorimo o superiornim kognitivnim funkcijama često podrazumevamo kognitivne veštine koje su nam potrebne da bismo razumeli i povezali se sa svetom oko nas. Iako ih ponekad proučavamo kao zasebne celine, moramo da imamo na umu da su kognitivne funkcije uvek povezane i da se ponekad preklapaju. Pogledajmo neke od osnovnih kognitivnih funkcija:

PAŽNJA: Pažnja je složeni mentalni proces koji se ne može svesti na jednu jednostavnu definiciju, jednu konkretnu anatomsku strukturu i koja se ne može proceniti samo jednim testom, jer uključuje različite procese. Da pojednostavimo, možemo da kažemo da je pažnja kognitivna funkcija koju koristimo da izaberemo stimulus koji istog trenutka doseže do našeg mozga, kako spoljašnji (mirisi, zvukovi, slike...), tako i unutrašnji (misli, emocije...), koji su korisni za obavljanje mentalne ili motorne aktivnosti. To je čitav set procesa koji se razlikuju po složenosti i koji nam omogućavaju da obavljamo ostale kognitivne funkcije. Pažnja se, u zavisnosti od složenosti, može podeliti na različite tipove.

USMERENA PAŽNJA: Budnost. Sposobnost da se odgovori na stimulus.

ODRŽAVANA PAŽNJA: Sposobnost zadržavanja pažnje na period od bar 3 minuta. Poznatija nam je kao "koncentracija". Kada čitamo knjigu, koncentrišemo se.

SELEKTIVNA PAŽNJA: Sposobnost koja nam omogućava da zadržimo pažnju na jedan zadatak i da sprečimo smetnje iz našeg okruženja, kao što je buka u pozadini ili aktivnosti. Da se nadovežemo na prethodni primer, selektivna pažnja nam omogućava da čitamo knjigu dok slušamo muziku ili uz uključen TV.

NAIZMENIČNA PAŽNJA: Mentalna fleksibilnost nam omogućava da lako promenimo fokus sa jednog zadatka na drugi. Na primer, kada čitamo i kada počne pesma koja nam se sviđa, sposobni smo da zastanemo na trenutak dok slušamo ili pevamo i zatim da se brzo vratimo na knjigu tamo gde smo stali.

PODELJENA PAŽNJA: Sposobnost odgovaranja na više od jednog zadatka istovremeno, ili da radimo dve stvari istovremeno. Na primer, kada pričamo sa prijateljem dok pišemo poruku nekom drugom, ili dok pričamo preko telefona dok spremamo ručak.

Ne postoji jedna anatomska struktura zadužena za pažnju, ali postoje različita kola koja su uključena u ovaj proces. Postoje tri dodatna sistema:

Retikularni aktivirajući sistem (RAS) ili sistem uzbuđivanja: Ovo je stanje ili nivo svesti koji poboljšava obradu čulnih nadražaja koji dosežu do cerebralnog korteksa. Sastoji se iz retikularnog aktivirajućeg sistema, talamusa, limbičkog sistema, bazalnih ganglija i frontalnog korteksa.

Posteriorni sistem pažnje: Omogućava orijentaciju i lokalizaciju stimulusa, naročito vizuelnih. Koristi se u percepciji, vizuelno-prostornoj pažnji, u obradi novih informacija... Osnovne strukture koje su sa njim povezane su temeni režanj, pulvinar, hipokampus i anteriorni cingularni korteks.

Anteriorni sistem pažnje: Omogućava nam da usmerimo svoju pažnju na akciju. Reguliše i kontroliše izvođenje složenih kognitivnih zadataka. Ovaj sistem čini deo anteriornog cingularnog korteksa, dorzolateralnog prefrontalnog korteksa, orbitalnog frontalnog korteksa, neostriatuma, ventralnog tegmentalnog područja i suplementarnog motornog područja.

MEMORIJA: Memorija je složen proces koji omogućava da kodiramo, čuvamo i povratimo informacije. Ako sistem pažnje ne funkcioniše kako bi trebalo, ne možemo efikasno da obavljamo takve zadatke. Ako ne obraćamo pažnju na nešto, ne možemo da kodiramo, čuvamo ili povratimo tu informaciju. Da bismo razumeli memoriju, možemo da je podelimo s obzirom na njena dva obeležja:

1-TEMPORALNI KRITERIJUM:

Kratkoročna memorija:

-Trenutno pamćenje

-Operativna ili radna memorija: Kratkoročni pasivni sistem čuvanja informacija koji nam omogućava da baratamo informacijama. Na primer, kada pokušavamo da zapamtimo broj telefona pre nego što ga zapišemo i prenesmo na papir.

Dugoročna Memorija

2- PODRUČJA KOJA UKLJUČUJU MEMORIJU:

Deklarativna (eksplicitna) memorija: Odnosi se na sećanja koja se mogu svesno probuditi.

- Epizodna: autobiografska memorija koja nam omogućava da se prisetimo koncepata i događaja iz naše prošlosti. Na primer, gde smo išli ​​na odmor prošle godine? Kada smo diplomirali? Kada smo se venčali?

-Semantička: Ova memorija se odnosi na ono što smo naučili i na naše sveukupno znanje o svetu. Koji je glavni grad Francuske? Šta je kvadratni koren?

Srednji slepoočni režanj i međumozak su strukture povezane sa ovim tipom memorije.

Ne-deklarativna ili implicitna memorija: Odnosi se na podsvesna sećanja i na neke veštine kao što su vožnja bicikla ili klizanje na ledu. Neokorteks, amigdala (kada su uključene emocije),striatum i refleksni luk.

Potrebno je i imati na umu da se oblasti za čuvanje podataka nalaze u slepoočnom režnju, ali da se strateške komponente nalaze u čeonom režnju. (Pogledati sliku ispod)

IZVRŠNE FUNKCIJE: Izvršne funkcije su najsloženije kognitivne funkcije. Dok postoje različite definicije za kognitivne funkcije, većina njih uključuje kontrolu kognicije i kontrolu misli i ponašanja kroz različite povezane procese. One obuhvataju set složenih veština, kao što je pažnja, fokus, planiranje, programiranje, regulisanje i sprovođenje ciljnog ponašanja. Izvršne funkcije su locirane u čeonom režnju. Prema Lezaku, ove funkcije mogu biti grupisane u nekoliko različitih komponenti:

1- Postavljanje ciljeva:

- Motivacija

- Samosvesnost

- Kako doživljavamo naš odnos sa svetom

2- Planiranje strategija za ostvarivanje ciljeva:

- Sposobnost za apstrakciju

- Kognitivna fleksibilnost, ili sposobnost za kreiranje alternativnih misli

- Sposobnost procene različitih mogućnosti i biranje jedne opcije za usmeravanje ponašanja

3- Veštine koje se koriste za sprovođenje ponašanja:

- Sposobnost da jednostavno i iskusno započnemo, održimo i nastavimo ponašanje.

4-Spremnost na izvršavanje aktivnosti ili ponašanja:

- Kontrolisanje vremena

-Vaše mišljenje

- Samoregulacija ponašanja

Ne možemo da zamislimo dan bez izvršnih funkcija. Podsvesno koristimo ove funkcije konstantno i za svaku aktivnost koju činimo. Na primer, kada idemo na odmor i moramo da planiramo putovanje: kada biramo gde idemo, Koliko vremena imamo i šta možemo da učinimo za to vreme? Koja putanja izgleda interesantnije? Koje transportno sredstvo ćemo koristiti? Čak i nešto tako jednostavno kao što je kuvanje zahteva izvršne funkcije: izbor hrane i posuđa koje ćemo da koristimo, kada pazimo na šerpe i tiganj, koliko vremena je potrebno za neko jelo, pridržavanje recepta na pravi način... Na primer, ako moramo da spremimo omlet, potrebno je da prvo pripremimo sastojke, da umutimo jaja i zatim da pređemo na prženje.

JEZIK: Jezik je sistem za komunikaciju putem simbola. Jezik nije samo od značaja zbog komunikacije sa drugima, već takođe i za konstruisanje naših misli. Obrada jezika koristi različita područja mozga kroz različite funkcionalne sisteme koji uključuju levu hemisferu. Možemo da govorimo o dva područja koja su zadužena za izražavanje i primanje jezika, posebno u levoj hemisferi mozga:

1-PODRUČJE JEZIČKOG IZRAŽAVANJA: Uključuje različite oblasti cerebralnog korteksa.

- Prefrontalno područje: Uključeno je u motivacionu obradu jezika. Tamo gde verbalna i pisana komunikacija počinje (u vezi sa izvršnim funkcijama).

-Brokina zona: Nalazi se u levom čeonom režnju. Povezan je sa govorom i sa obradom izgovorenih reči.

-Primarni motorni korteks: Započinje pokrete u vezi sa izgovoranjem reči i pokrete u vezi sa pisanjem.

2- PODRUČJE PRIMANJA JEZIKA: Uključuje:

- Potiljačni Režanj: Omogućava nam da identifikujemo lingvističke objekte.

- Temeni režanj: Zadužen za spajanje vizuelnih i auditivnih stimulusa.

- Levi čeoni režanj: Zadužen je za sintezu i razumevanje izgovorenih zvukova. Sastoji se od: Helschove Zone (primarna auditivna zona. Prima zvukove i kodira ih u višerežimskoj zoni) i Vernikeove Zone (povezana sa razumevanjem jezika. Daje smisao primljenim zvukovima.)

Pored kortikalnih oblasti, za pravilnu govornu funkciju su bitne i druge oblasti. Veza između ovih kortikalnih oblasti sa drugim subkortikalnim strukturama, kao što je arcuate fasciculus (povezuje Brokinu zonu sa Vernikeovom zonom), talamus (značajan za regulisanje jezika, jer povezuje saosećanje sa zonama za izražavanje), pulvinar nucleus, bazalne ganglije i mali mozak (koji je uključen u tečnost govora, ritam i ton), itd.

VIZUELNO-PERCEPTIVNE I VIZUELNO-PROSTORNE FUNKCIJE: Vizuelno-perceptivne funkcije su funkcije koje nam omogućavaju da prepoznamo i da pravimo razliku između situmulusa. Pomažu nam da tumačimo, pripišemo osobine i povežemo ono što vidimo u poznate kategorije, kao i da ih usvojimo kao znanje. Kada se ove funkcije pravilno vrše, možemo da prepoznamo lice prijatelja ili člana porodice, možemo da napravimo razliku između ključeva, šešira i češlja.

Vizuelno-prostorne funkcije se koriste za analizu, razumevanje i snalaženje u prostoru u kom živimo (bez obzira da li se radi o dve ili tri dimenzije). Ove funkcije uključuju procese kao što su mentalna navigacija, percepcija daljine i dubine, vizuelno-prostorna konstrukcija i mentalna rotacija. Mi koristimo vizuelno-prostorne funkcije kada gledamo u mapu, kada se orijentišemo u gradu, ili kada procenjujemo udaljenost.

Ako je lefa hemisfera važna za obradu jezika, desna je važna za percepciju. Analiza prostora, prepoznavanje lica, prepoznavanje mape ili objekta, obrada muzike, osećaji, izazi lica i motorne aktivnosti koje ne zahtevaju verbalnu kontrolu i koje uglavnom kontroliše potiljačni i temeni režanj u desnoj hemisferi, kao i njihove veze sa ostatkom mozga.

Šta su kognitivne funkcije?

Zašto koristimo kognitivne funkcije?

U toku dana konstantno koristimo moždane funkcije. Obavlja se na hiljade zadataka, koji zahtevaju milione složenih mentalnih kalkulacija različitih delova mozga. Pokazaćemo Vam nekoliko primera kako koristite ove kognitivne veštine i moždane funkcije svakodnevno kroz mnoštvo zadataka.

  • Spremanje obroka je dobro za Vaš mozak? Kada spremate ručak, potrebno je da pazite na nekoliko posuda istovremeno, dok zabavljate svoje goste i pratite recept.
  • Držite sastanak? Uspešan poslovni sastanak ili porodično okupljanje je složen zadatak. Zahteva od Vašeg mozga da aktivira određene neuronske mreže i moždane funkcije koje su povezane sa pažnjom, koncentracijom, sposobnošću slušanja, brzinom reagovanja itd.
  • Puštati zmaja od papira? Većina ljudi misli da je odmor nešto što dolazi prirodno, ali ne biste mogli da se zabavljate bez nekoliko ključnih kognitivnih veština.
  • Vožnja automobila? Čak iako ste iskusan vozač, da biste stigli na cilj brzo i sigurno potrebna je koncentracija i širok spektar kognitivnih sposobnosti.
  • Sastanak sa prijateljima? Život bi bio tužan bez kognitivnih veština koje nam omogućavaju da se sastanemo i pozdravimo sa našim prijateljima.

Reference: Preiss M, Shatil E, Cermakova R, Cimermannova D, Flesher I (2013), el Entrenamiento Cognitivo Personalizado en el Trastorno Unipolar y Bipolar: un estudio del funcionamiento cognitivo. Frontiers in Human Neuroscience doi: 10.3389/fnhum.2013.00108. • Haimov I, Shatil E (2013) Cognitive Training Improves Sleep Quality and Cognitive Function among Older Adults with Insomnia. PLoS ONE 8(4): e61390. doi:10.1371/journal.pone.0061390 • Shatil E (2013). ¿El entrenamiento cognitivo y la actividad física combinados mejoran las capacidades cognitivas más que cada uno por separado? Un ensayo controlado de cuatro condiciones aleatorias entre adultos sanos. Front. Aging Neurosci. 5:8. doi: 10.3389/fnagi.2013.00008 • Peretz C, AD Korczyn, E Shatil, V Aharonson, Birnboim S, N. Giladi - Basado en un Programa Informático, Entrenamiento Cognitivo Personalizado versus Juegos de Ordenador Clásicos: Un Estudio Aleatorizado, Doble Ciego, Prospectivo de la Estimulación Cognitiva - Neuroepidemiología 2011; 36:91-9. • Shatil E, A Metzer, Horvitz O, Miller R. - Basado en el entrenamiento personalizado cognitivo en el hogar de pacientes con EM: Un estudio de la adherencia y el rendimiento cognitivo - Neurorehabilitación 2010; 26:143-53. • Korczyn dC, Peretz C, Aharonson V, et al. - El programa informático de entrenamiento cognitivo CogniFit produce una mejora mayor en el rendimiento cognitivo que los clásicos juegos de ordenador: Estudio prospectivo, aleatorizado, doble ciego de intervención en los ancianos. Alzheimer y Demencia: El diario de la Asociación de Alzheimer de 2007, tres (3): S171. • Shatil E, Korczyn dC, Peretzc C, et al. - Mejorar el rendimiento cognitivo en pacientes ancianos con entrenamiento cognitivo computarizado - El Alzheimer y a Demencia: El diario de la Asociación de Alzheimer de 2008, cuatro (4): T492. • Verghese J, J Mahoney, Ambrosio AF, Wang C, Holtzer R. - Efecto de la rehabilitación cognitiva en la marcha en personas mayores sedentarias - J Gerontol A Biol Sci Med Sci. 2010 Dec;65(12):1338-43. • Horowitz-T Kraus, Breznitz Z. - ¿Puede el mecanismo de detección de errores beneficiarse del entrenamiento de la memoria de trabajo? Una comparación entre los disléxicos y los sujetos de control - un estudio de ERP - PLoS ONE 2009; 4:7141. • Haimov I, E Hanuka, Y. Horowitz - El insomnio crónico y el funcionamiento cognitivo entre los ancianos - Medicina del comportamiento del sueño 2008; 6:32-54 • Thompson HJ, Demiris G, Rue T, Shatil E, Wilamowska K, Zaslavsky O, Reeder B. - Telemedicine Journal and E-health Date and Volume: 2011 Dec;17(10):794-800. Epub 2011 Oct 19.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu