Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!
loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

corporativelanding_Coordinacion-Ojo-Mano_social_picture
  • Dobijte pristup kompletnom setu procena za vizuelno motornu koordinaciju i ostale kognitivne veštine

  • Prepoznajte i procenite prisustvo promena i nedostataka

  • Stimulišite i poboljšajte vizuelno motornu koordinaciju i ostale kognitivne veštine uz onlajn vežbe

loading

Šta je vizuelno motorna koordinacija?

Vizuelno motorna koordinacija, ili koordinacija oko-ruka, je sposobnost za obavljanje aktivnosti koja zahteva istovremenu upotrebu naših očiju (vida) i ruku (pokreta), odnosno aktivnost koja koristi informacije koje dobijamo putem naših očiju (vizuelna percepcija) i prema njima usmeravamo naše ruke da izvrše pokrete.

  • Koristimo oči da usmerimo pažnju na stimulus i da shvatimo gde se naše telo nalazi u prostoru (samo-percepcija).
  • Koristimo ruke da sprovedemo određeni zadatak u delo na osnovu informacija koje dobijamo putem naših očiju

Vizuelno motorna koordinacija je složena kognitivna veština, jer zahteva istovremenu upotrebu vizuelnih i motoričkih veština, tako što vodimo ruku na osnovu vizuelnih informacija koje smo dobili putem naših očiju. Vizuelno motorna koordinacija je posebno vrlo važna za normalan razvoj deteta i njegov uspeh u školi, ali je takođe važna veština i za odrasle i bezbroj svakodnevnih aktivnosti.

Za većinu svakodnevnih aktivnosti je potrebna vizuelna motorna koordinacija u određenoj meri, tako da je vrlo važno da ona bude razvijena na pravi način. Uopšteno govoreći, mi koristimo vizuelne informacije da korigujemo ponašanje koje nije prikladno određenoj situaciji i to je jedan od razloga zbog kog je ova veština toliko značajna.

Primeri vizuelno motorne koordinacije

  • Koristimo vizuelno motornu koordinaciju kad god pišemo. Kada započnemo rečenicu, naše oči šalju informacije mozgu obaveštavajući ga gde se ruka nalazi i da li je rukopis čitak. Uz ove informacije, mozak stvara instrukcije kako ruka mora da se pokreće kako bi stvorila odgovarajuće oblike i linije, koji čine slova. Vizuelne informacije koje šalju naše oči dalje nam pomažu da ispravimo greške koje smo napravili u oblicima (slovima). To je čitav niz brzih i preciznih motornih akcija koje zahtevaju određenu veštinu i trening.
  • Slične aktivnosti se dešavaju kada kucamo na tastaturi. Sam tip pokreta je drugačiji, ali mi i dalje koristimo vizuelne informacije koje saopštavaju mozgu kako da upravlja rukom ili ako je potrebno da ispravimo grešku.
  • Kada vozimo, konstantno koristimo vizuelno motornu koordinaciju jer je potrebno da koristimo vizuelne informacije da bismo pokretali ruke i volan, održavali vozilo na sredini trake i da bismo izbegli saobraćajnu nesreću.
  • Skoro svaki sport zahteva vizuelno motornu koordinaciju da bismo uskladili ono što vidimo sa pokretima našeg tela. U zavisnosti od sporta, biće dominantnija koordinacija ruka-oko (košarka, tenis itd.) ili koordinacija noga-oko (fudbal itd.). Bilo koji sport da je u pitanju, činjenica je da se oko usklađuje sa pokretima nekog dela tela, tako da ovakvom tipu koordinacije više odgovara termin motorna koordinacija.
  • Ubacivanje ključa u bravu takoše zahteva vizuelno motornu koordinaciju. Slični primeri su kada koristite kreditnu karticu, ili kada se dete igra sa igračkom sa različitim oblicima koje je potrebno ubaciti u određenu rupu.

Problemi i poremećaji u vezi sa lošom vizuelno motornom koordinacijom

Zapamtite da vizuelno motorna koordinacija može da funkcioniše loše čak iako osoba nema problem sa očima i vidom i ako njene motoričke veštine funkcionišu dobro. Moguće je da osoba sa odličnim vidom ima problema sa vizuelno motornom koordinacijom jer će se problem javiti samo kada mora da koristi oba sistema, vizuelni i motorni, zajedno.

Bilo kakva promena u vizuelnom ili motornom sistemu može značajno da utiče na vizuelno motornu koordinaciju, kao što su problemi sa vidom ili mišićima kao što su strabizam (razrokost), slabovidost, hipotonija mišića, problemi sa ravnotežom, ili ukrštena lateralizovanost. Oštećenje mozga i područja odgovornog za motoriku (ili područja povezanih sa područjima zaduženim za motoriku), ili područja za percepciju mogu da vode problemima sa vizuelno motornom koordinacijom.

Loša vizuelno motorna koordinacija može da utiče na brojne aktivnosti i može da vodi poremećajima u razvoju, poremećajima u učenju (problemima u učenju čitanja i pisanja i bavljenju sportom), u obrazovanju (problemi u hvatanju beleški, loš rukopis, slaba pažnja), na poslovnom planu (problemi u poslovima poput kucanja na tastaturi ili sklapanja predmeta), i problemima u svakodnevnim aktivnostima (od ishrane, preko šivenja, do vožnje).

Kako možete da izmerite i procenite vizuelno motornu koordinaciju?

Mi konstantno koristimo svoju vizuelno motornu koordinaciju svakodnevno i ovo je jedna od veština koja nam omogućava da se na pravi način uklopimo u svoje okruženje. Zbog toga je testiranje vizuelno motorne koordinacije značajno i može biti od pomoći u različitim oblastima. Oblast Obrazovanja: da znamo da li dete ima poteškoće u obavljanju određenog zadatka ili za pisanje domaćeg ili pismenog zadatka, itd. Oblast Medicine: Da znamo da li je pacijent sposoban da samostalno vozi (ili jede). Poslovno Polje: Da znamo da li je zaposleni sposoban da na pravi način obavlja svoj posao.

CogniFit-ovi zadaci za procenu ove kognitivne veštine se baziraju na klasičnom Wisconsin Card Sorting Testu (WCST), Testu Varijabli Pažnje (TOVA), Testu Vizuelne Organizacije Hooper (VOT) i na Stroop testu. CogniFit pouzdano meri neuromišićne veštine korisnika putem aktivnosti koja od korisnika traži da pomera svoju ruku na vreme uz vizuelne podsticaje. Korisnik mora pažljivo da kontroliše svoje mišiće i da pažljivo prati stimulus. Pored testiranja vizuelno motorne koordinacije, takođe se testiraju i dopunjavanje, podeljena pažnja i preusmeravanje pažnje.

  • Sinhronizacija - Test UPDA-SHIF UPDA-SHIF: Na ekranu će se pojaviti loptica koja se kreće. Korisnik mora pažljivo i što je preciznije moguće da prati lopticu svojim kursorom.
  • Simultanost - Test DIAT-SHIF: Korisnik mora što je pažljivije moguće da prati lopticu, koja se nasumično pomera preko ekrana, i da vodi računa o rečima koje se pojavljuju na sredini ekrana. Kada je reč na sredini ekrana ista kao boja kojom je reč ispisana, korisnik mora da reaguje (da vodi računa o dva stimulusa istovremeno). Ova aktivnost zahteva od korisnika da se prilagođava promenama i menja strategije, da daje drugačije odgovore, i da koristi dopunjavanje i vizuelne veštine istovremeno.
  • Koordinacija Test HECOOR: Potrebno je kursorom pratiti lopticu dok se ona pokreće preko ekrana i biti pažljiv da kursor ne skrene sa loptice. Korisnik mora vizuelno i pokretima da prati kretanje loptice.
  • Brzina - Test REST-HECOOR: Na ekranu će se pojaviti plavi kvadrat i korisnik mora da klikne što je brže moguće i što je više puta moguće preko sredine kvadrata. Korisnik mora da klikne što je više puta moguće i što je brže moguće za dato vreme.
  • Test Rezolucije REST-SPER: Na ekranu će se pojaviti više stimulusa koji se pokreću. Korisnik mora da klikne na stimulus koji se od njega traži i da ignoriše nebitne stimuluse.

Kako možete da poboljšate i oporavite vizuelno motornu koordinaciju?

Vizuelno motorna koordinacija, kao i druge kognitivne veštine može biti trenirana i poboljšana. CogniFit to i omogućava uz profesionalno sredstvo.

Naučna osnova CogniFit-a je neuroplastičnost. CogniFit poseduje set kliničkih vežbi dizajniran da poboljša vizuelno motornu koordinaciju i ostale kognitivne funkcije. Mozak i njegovi neuroni kroz vežbu i upotrebu jačaju i postaju efikasniji, tako da možemo da poboljšamo i vizuelno motornu koordinaciju uz čest trening neuronskih veza koje se koriste.

CogniFit tim se sastoji od stručnjaka iz oblasti sinaptičke plastičnosti i neurogeneze, koji su stvorili personalizovani program kognitivne stimulacije prilagođen potrebama svakog korisnika. Ovaj program počinje uz sveobuhvatnu procenu vizuelno motorne koordinacije i drugih osnovnih kognitivnih funkcija. Uz rezultate ove početne procene, personalizovani program kognitivne stimulacije automatski nudi program treninga koji pomaže u poboljšanju najslabijih kognitivnih veština.

Uporan i odgovarajući trening je vrlo bitan za uspešnost programa treninga. CogniFit poseduje procene i programe za oporavak i poboljšanje ove kognitivne funkcije. Za ovaj program je potrebno samo 15 minuta dnevno, dva do tri puta nedeljno.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu