Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!

Nalog za korisnike od 13 godina i starije

loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

corporativelanding_Planificacion_social_picture
  • Dobijte pristup kompletnom setu kognitivnih testova kako biste procenili svoju veštinu planiranja

  • Utvrdite i procenite promene ili nedostatke

  • Naučno potvrđeni instrumenti za poboljšanje ili oporavak veštine planiranja i ostalih izvršnih funkcija

loading

Šta je planiranje?

Planiranje je osnovna kognitivna veština i pripada izvršnim funkcijama. Planiranje se može definisati kao sposobnost da "razmišljamo o budućnosti" ili da predvidimo pravi način za obavljanje neke radnje ili dostizanje nekog cilja.

Planiranje je mentalni proces koji nam omogućava da izaberemo akcije potrebne za dostizanje nekog cilja, da dodelimo radnjama pravi redosled, da na svaki zadatak usmerimo odgovarajuće kognitivne resurse i da utvrdimo plan akcija.

Iako svi mi posedujemo sposobnost planiranja, neki ljudi planiraju na drugačiji način. Ova izvršna funkcija zavisi od faktora kao što su plastičnost mozga, mijelinizacija, stvaranje novih puteva ili sinaptičkih veza, itd. Da bismo uspešno planirali, potrebne su nam sve neophodne informacije, ali je takođe potrebno da na pravi način spojimo sve podatke i ostvarimo pravu sintezu podataka.

Oštećenje ili promena u veštini planiranja otežava dosta toga, kao što je, na primer, organizovanje nekog događaja ili aktivnosti, kupovina, praćenje uputstva, ispunjavanje zadatka, spremanje ranca za školu itd.

Dobra vest je da se mentalni procesi koji se koriste u planiranju (stvaranje ciljeva, stvaranje planova itd.) mogu trenirati i poboljšati uz kognitivnu stimulaciju i zdrav način života. CogniFit ima najbolje alate za treniranje Vaše izvršne funkcije planiranja.

Primeri planiranja- Karakteristike ljudi koji imaju slabije veštine planiranja

Neki primeri korišćenja planiranja u našem svakodnevnom životu su: Planiranje putovanja, sastavljanje spiska za kupovinu, kuvanje, pisanje domaćeg zadatka ili spremanje ranca za školu, sređivanje sobe itd.

Odrasli i deca koji pokazuju slabije veštine planiranja, će imati poteškoće kada je potrebno da započnu zadatak ili da isplaniraju projekat. Često su preopterećeni kada pokušavaju da podele zadatak na više, lako izvodljivih delova. Moguće je i da im je teže da shvate ideju ili konačan cilj. Ljudi sa slabijim veštinama planiranja mogu pokazati sledeće simptome ili karakteristike:

  • Poteškoće u donošenju odluka
  • Poteškoće u predviđanju posledica njihovih akcija
  • Teže planiranje vremena potrebnog za izvršavanje određenog zadatka
  • Problem u davanju prioriteta i pridavanju značaja određenim zadacima
  • Lako im nešto odvuče pažnju i zaboravni su
  • Slaba produktivnost ili kreativnost
  • Rešavanje zadataka brzo i nepažljivo, ili sporo i nepotpuno
  • Otežano razmišljanje ili obavljanje više od jedne stvari istovremeno
  • Teško se suočavaju sa iznenađenjima ili neočekivanim problemima
  • Potrebno im je više vremena da se preusmere sa jedne aktivnosti na drugu

Poremećaji ili bolesti povezane sa smetnjama u planiranju

Različiti mentalni poremećaji ili neurološke bolesti su okarakterisane promenama u sposobnosti planiranja ili oštećenim izvršnim funkcijama. CogniFit omogućava zdravstvenim stručnjacima da identifikuju i precizno mere ove kognitivne deficite. Neuropsihološka procena je efikasno sredstvo koje pomaže stručnjacima da prepoznaju i razumeju određene bolesti i da uspešno postave dijagnozu.

Odsustvo ili nedostatak sposobnosti planiranja je uobičajen kod poremećaja čeonog režnja (naročito povezanih sa poremećajima prefrontalnog dorzolateralnog područja). Svaki zadatak koji zahteva planiranje, organizaciju, pamćenje, planiranje vremena i fleksibilno razmišljanje će biti izazov za ljude koji imaju oslabljenje sposobnosti planiranja.

Termin "disegzekutivni sindrom" se koristi za opisivanje poteškoća kod nekih pacijenata kada obavljaju zadatke za koje je potrebna strategija, koncentracija na zadatak i njegovo uspešno izvršavanje. Videćete da možemo da otkrijemo određenu bolest ili poremećaje povezane sa promenama sposobnosti planiranja, kao što su:

Alati ili testovi za procenu planiranja- Kako možete da otkrijete nedostatke?

Na osnovu neuropsihološke procene, CogniFit je u mogućnosti da efikasno i precizno proceni širok spektar kognitivnih veština povezanih sa našim izvršnim funkcijama i drugim moždanim funkcijama, među kojima je planiranje. Sve ove veštine su naučno potvrđene putem studija na Univerzitetu u Tel Avivu (Tel Aviv, Sackler Škola Medicine).

Da bismo testirali planiranje, koristimo dva posebna zadatka koji se baziraju na klasičnim testovima, kao što je TOL: Test Londonska Kula, Shallice test (iz 1982. godine). Ovi zadaci procenjuju kako korisnik pristupa zadatku i kako planira šta će da uradi. Deo mozga zadužen za planiranje i donošenje odluka se zove ventrolateralni prednji korteks i to je područje mozga koje kontroliše složene misli i donošenje odluka, postavljanje ciljeva, planiranje vremena i kognitivne radnje, kao i samokontrolu. Procenjivanje ovih kognitivnih oblasti nam omogućava da otkrijemo važne aspekte planiranja i korisnikovu sposobnost da koristi planiranje u svakom zadatku. Pored planiranja, ovi zadaci procenjuju percepciju okoline, vizuelno kratkoročnu memoriju i vizuelno skeniranje.

Kognitivni Test za Koncentraciju VISMEM-PLAN se bazira na Vekslerovoj Memorijskoj Skali (WMS), na klasičnom testu- Memory Malingering test (TOMM), kao i na klasičnom Tower of London (TOL) testu, gde svaki od njih meri kognitivne veštine koje se koriste u izvršnim funkcijama. Ovaj zadatak omogućava proveru organizacije, pažnje korisnika i korisnikovu sposobnost klasifikovanja predmeta po značaju.

Test Programiranja VIPER-PLAN, se koristi u Tower of London (TOL) testu i u klasičnom Hooper Visual Organisation Task-u (VOT)(1983). Ovi testovi pomažu stručnjaku da sazna više o korisnikovim sposobnostima planiranja i organizacije.

Kako možete oporaviti i poboljšati svoju veštinu planiranja i druge izvršne funkcije?

Kao i bilo koja druga veština, planiranje i sve ostale kognitivne funkcije se mogu naučiti i poboljšati i CogniFit Vam može pomoći da to učinite na jednostavan i profesionalan način.

Set kliničkih vežbi CogniFit-a nudi korisniku priliku da trenira izvršne funkcije i mentalno planiranje. Nakon izučavanja plastičnosti mozga, znamo da što više koristimo neuronske veze, one postaju jače. Ista ideja se može primeniti na neuronske mreže koje se koriste u mentalnom planiranju.

Program kognitivne stimulacije CogniFit-a je dizajnirao tim neurologa i kognitivnih psihologa, kao i naučnika koji izučavaju sinaptičku plastičnost i procese neurogeneze. Sistem prvo procenjuje sposobnost planiranja i izvršne funkcije korisnika i na osnovu rezultata, automatski nudi korisniku kompletan program treninga mozga, personalizovan i usmeren na kognitivne veštine kojima je trening najviše potreban, što može biti planiranje ili bilo koja druga izvršna funkcija.

Da biste stimulisali kognitivne procese koji se koriste u planiranju, potrebno je da stalno trenirate. Naučne zajednice i medicinski centri širom sveta koriste CogniFit za procenu i treniranje kognitivnih sposobnosti pacijenata. Potrebno je da trenirate svega 15 minuta dnevno, 2-3 puta nedeljno.

Set kliničkih vežbi CogniFit-a poboljšava kognitivni profil korisnika i pomaže procesima neuroplastičnosti mozga stvaranjem novih sinapsi i neuronskih veza koje imaju sposobnost obnavljanja funkcija oštećenih kognitivnih oblasti.

Ovaj program je dostupan onlajn. Različite interaktivne vežbe su predstavljene kao zabavne igrice za mozak uz koje možete vežbati na bilo kom kompjuteru ili tabletu. Nakon svake sesije treninga, CogniFit Vam daje detaljan izveštaj o Vašem kognitivnom stanju.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu