Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!
loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

Percepcija Okoline

Kognitivna Sposobnost

  • Procenite svoju percepciju okoline i ostale kognitivne veštine.

  • Analizirajte rezultate uz naš neurokognitvni test.

  • Trenirajte i ojačajte svoju percepciju okoline i ostale kognitivne funkcije. Isprobajte!

loading

Percepcija Okoline znači biti svestan odnosa sa našim okruženjem (eksteroceptivni procesi) i biti svestan samog sebe (interoceptivni procesi). Ova sposobnost percepcije se sastoji iz dva procesa, eksteroceptivnog procesa, koji stvara predstavu o prostoru oko nas kroz naše osećaje, i interoceptivni proces, koji stvara predstavu o našem telu, o njegovoj poziciji ili orijentaciji. Okolina je sve ono što nas okružuje: predmeti, elementi, ljudi itd. Okruženje je takođe deo naših misli, jer se u njima spajaju sva naša iskustva. Kako bismo dobili prave informacije o sopstvenom okruženju, koristimo dva sistema.

Dobra percepcija okoline nam omogućava da razumemo svoje okruženje i kako smo sa njim povezani. Percepcija okoline takođe podrazumeva razumevanje odnosa dva objekta kada se menja njihov položaj u prostoru. Pomaže nam da razmišljamo kroz dve i tri dimenzije, što nam omogućava da zamislimo objekat iz različitih uglova i da ga prepoznamo bez obzira na ugao posmatranja.

  • Vizuelni sistem: Vizuelni receptori se nalaze u mrežnjači oka, u zadnjem delu oka. Ovi receptori su zaduženi za prenos informacija, primljenih putem vida, ka mozgu.
  • Haptički sistem: Rasprostranjen je po čitavom telu osobe i obezbeđuje informacije koje se tiču položaja delova tela, pokreta udova, i informacije o površini i karakteristikama onoga što se posmatra, kao što je brzina i čvrstina.

Najistaknutija karakteristika ove kognitivne veštine je da nam ona omogućava da razlikujemo oblike, veličine, udaljenost itd. Zahvaljujući percepciji okoline, možemo da zamislimo različite predmete kao 2D i 3D modele i da predvidimo promene u okruženju.

Percepcija Okoline

Percepcija okoline je važna i korisna za ljude svih uzrasta, jer stalno koristimo ovu kognitivnu veštinu. Na primer, kada šetamo, kada se oblačimo i čak i kada crtamo. Slaba percepcija okoline utiče na naše fokusiranje i razumevanje povezanosti našeg tela sa okolinom. Još jedan primer percepcije okoline je da nju konstantno koristimo kako ne bismo naleteli na zid, stolice, vrata itd. Kada vozimo, moramo biti oprezni da ne pređemo u drugu traku ili da se ne penjemo na ivičnjak kada se parkiramo. U ovim slučajevima, moramo da procenimo udaljenost, lokaciju i dimenzije drugih objekata. Čak i kada putujemo negde gde nikada ranije nismo bili, moramo da se orijentišemo i tada koristimo ovu kognitivnu veštinu.

Kada razvijamo veštinu percepcije okoline, razvijamo svest o tome kako su stvari razmeštene oko nas. Da bismo ovo mogli da uradimo, potrebno je da razumemo (gore, dole, iznad, ispod…).

Percepcija okoline može biti oštećena kod nekih razvojnih poremećaja kao što su autizam, Aspergerov sindrom, cerebralna paraliza, kao i kod drugih poremećaja. U ovim slučajevima, problem se javlja zbog nepoznavanja sopstvenog tela. Drugim rečima, nedostatak percepcije okoline prema sopstvenom telu i nemogućnost doživljavanja tela kao celine.

Leva hemisfera je zadužena za razvijanje ove kognitivne veštine. U ovoj hemisferi se razvijaju matematika i proračuni udaljenosti predmeta, koji su direktno povezani sa dobrom percepcijom okoline, razumevanjem prostora i sa shvatanjem položaja nas samih u okruženju. Ukoliko bismo doživeli povredu mozga i zadobili oštećenje u levoj hemisferi, to bi izazvalo probleme sa orijentacijom, raspoznavanjem i tumačenjem, što znači da bi i naša percepcija okoline bila oštećena.

Ukratko, dobra prostorna percepcija nam omogućava da se smestimo, krećemo, orijentišemo, da donesemo odluke, analiziramo situaciju i sopstveno okruženje i povezanost našeg tela sa našim okruženjem.

Primer: Rešili ste da posetite novi kafić u tržnom centru. Po dolasku, pregledate mapu tržnog centra. Pronašli ste lokaciju kafića i stižete na vreme da popijete kafu. Da bismo tumačili mapu, potrebna nam je percepcija okoline.

Primer: Potrebna nam je percepcija okoline da bismo spakovali kutije, knjige, ili druge predmete, uredili policu ili spakovali kofer. Procenjujemo moguće kombinacije različitih pozicija i biramo onu koja najbolje odgovara našim potrebama.

Primer: Kada se od nas traži da izaberemo put ili pravac, potrebno je da to uradimo na način koji ima najviše smisla. Da bismo to učinili, moramo da se orijentišemo na jedan od dva sledeća načina: Kartezijanska orijentacija, koja koristi osnovne smerove (sever, jug, istok, zapad), ili korišćenje referentne tačke. Drugi način podrazumeva da bi trebalo da izaberemo drvo, kuću ili nešto drugo kao referentnu tačku da bismo mogli da se vratimo na mesto na koje želimo.

Reference

Peretz C, Korczyn AD, Shatil E, Aharonson V, Birnboim S, Giladi N. - Computer-Based, Personalized Cognitive Training versus Classical Computer Games: A Randomized Double-Blind Prospective Trial of Cognitive Stimulation - Neuroepidemiology 2011; 36:91-9.

Korczyn AD, Peretz C, Aharonson V, et al. - Computer based cognitive training with CogniFit improved cognitive performance above the effect of classic computer games: prospective, randomized, double blind intervention study in the elderly. Alzheimer's & Dementia: The Journal of the Alzheimer's Association 2007; 3(3):S171.

Shatil E, Korczyn AD, Peretzc C, et al. - Improving cognitive performance in elderly subjects using computerized cognitive training - Alzheimer's & Dementia: The Journal of the Alzheimer's Association 2008; 4(4):T492.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu