O Kolačićima na ovom sajtu

Ovaj sajt koristi kolačiće kako bismo poboljšali Vaše onlajn iskustvo. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, a niste promenili podešavanja u vezi sa kolačićima, pretpostavljamo da se slažete sa našom upotrebom kolačića. Za više informacija o tome kako da promenite podešavanja u vezi sa kolačićima, posetite našu stranicu politika upotrebe kolačića.

Prihvati
Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!

Molimo da potvrdite da je kognitivni trening i procena namenjena vama. Kreiraćete nalog za ličnu upotrebu. Ovaj nalog je posebno namenjen da vam pomogne u testiranju i treningu vaših kognitivnih veština.

Molimo da potvrdite da je kognitivni trening i procena namenjena vašim pacijentima. Kreiraćete nalog za upravljanje i kontrolu pacijenata. Ovaj nalog je posebno namenjen da pomogne zdravstvenim stručnjacima (doktorima, psiholozima, itd.) u postavljanju dijagnoze i u pružanju pomoći kod kognitivnih poremećaja.

Molimo da potvrdite da je trening i/ili procena namenjena članovima vaše porodice ili prijateljima. Kreiraćete nalog za porodice. Ovaj nalog je posebno namenjen za članove vaše porodice i nihov pristup CogniFit-ovim procenama i treninzima.

Molimo da potvrdite da je kognitivni trening i procena namenjena učesnicima vašeg istraživanja. Kreiraćete nalog za istraživače. Ovaj nalog je posebno namenjen da pomogne istraživačima u sprovođenju njihovih istraživanja u oblasti kognitivnih područja.

Molimo da potvrdite da je kognitivni trening i procena namenjena vašim učenicima. Kreiraćete nalog za upravljanje i kontrolu učenika. Ovaj nalog je posebno namenjen za postavljanje dijagnoze i u pružanju pomoći kod kognitivnih poremećaja kod dece i učenika.

Za korisnike od 16 godina i starije. Deca mlađa od 16 godina mogu da koriste CogniFit uz roditelja na nekoj od drugih platformi.

loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

Vežbe Za Memoriju I Misterije Mozga

Vežbe Za Memoriju I Misterije Mozga

Vežbe Za Memoriju I Misterije Mozga
  1. Od čega se sastoje snovi?

    Iako se naučnici slažu da se snovi događaju tokom najdublje faze spavanja, još uvek raspravljaju oko pitanja od čega se snovi sastoje. Jedno od objašnjena je da su snovi zapravo način da mozak vežba putem aktiviranja i ne bavi se vežbama za memoriju.

  2. Zašto spavamo?

    Uprkos činjenici da provedemo četvrtinu naših života spavajući, pravi razlog ovakve navike je još uvek nepoznat. Znamo da je spavanje od ključnog značaja za naš opstanak: produženi period bez sna može voditi halucinacijama ili čak u smrt.

  3. Šta je fantomski osećaj?

    Procenjuje se da 80% pacijenata kojima je amputiran neki deo tela imaju neki osećaj, uključujući svrab, toplinu i bol u amputiranom udu koji više nemaju. Jedno od nekoliko objašnjenja ovog fenomena je da je mozak čvrsto programiran da funkcioniše kao da je telo još uvek netaknuto.

  4. Šta utiče na naš biološki sat?

    Naša tela su programirana da prate 24-časovni ciklus. Ovaj ciklus utiče na naše cikluse spavanja i buđenja, ali takođe i na naš krvni pritisak i puls. Naučnici su uspeli da otkriju da se biloški sat može blago podesiti napred i nazad regulisanjem hormona serotonina, ali i dalje ne mogu da otkriju potpunu misteriju iza ovog mehanizma.

  5. Kako stvaramo sećanja?

    Naučnici koriste tehnike snimanja mozga kako bi otkrili mehanizam odgovoran za stvaranje i čuvanje sećanja. Trenutno znamo da je određeni deo mozga, koji se naziva Hipokampus, zadužen za ovaj proces, ali sam proces pamćenja i čuvanja podataka je još uvek nepoznat nauci.

  6. Zašto se smejemo?

    Smeh je jedan od najmanje razjašnjenih ljudskih ponašanja. Iako znamo da čini da se osećamo dobro, ostaje pitanje zašto se različiti ljudi smeju različitim stvarima. Jedna od pretpostavki je njegov društveni kontekst, stvaranje drugačijih gledišta i doživljaja situacije.

  7. Da li smo pod uticajem prirode ili odgoja?

    Ili drugim rečima, šta na nas više utiče, naši geni ili okruženje? Uobičajeno mišljenje je da utiču zajedno, ali još uvek pokušavamo da odredimo koji uticaj je jači u određenim situacijama.

  8. Zašto starimo?

    Naša tela dolaze sa ugrađenim mehanizmom za borbu protiv bolesti i povreda. Ipak, kako starimo ovaj mehanizam slabi. Dve vodeće teorije starenja ukazuju na dva razloga: 1. Starenje je deo genetike i korisno je do izvesnog stepena. 2. Starenje nema svrhu i do njega dolazi zbog oštećenja ćelija koje se akumulira tokom našeg životnog doba.

  9. Da li možemo da živimo zauvek?

    Odgovor je verovatno ne, ali naučnici koriste tehnike zamrzavanja, snižavajući temperaturu na čak minus 160 stepeni Celzijusa za održavanje posthumnih ostataka netaknutim dok nauka ne bude bila spremna da nađe odgovor na ovo pitanje.

  10. Šta nas čini svesnim?

    Možda je ne cenimo dovoljno, ali naša sposobnost da opažamo okruženje i doživljavamo subjektivna iskustva okupira naučna istraživanja decenijama ( istraživanje). Ovaj mehanizam se još uvek smatra misterijom.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu