Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!

Nalog za korisnike od 13 godina i starije. Deca mlađa od 13 godina mogu da koriste CogniFit uz prisustvo roditelja.

loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

corporativelanding_Perdida-memoria-new_social_picture
  • Dobijte pristup kliničkim kognitivnim procenama gubitka memorije

  • Stimulišite plastičnost mozga i kognitivne funkcije oštećene gubitkom memorije

  • Testirajte i poboljšajte memoriju i ostale kognitivne oblasti

loading

Naš mozak koristi različite delove za upravljanje različitim vrstama memorije. Dva osnovna tipa memorije su kratkotrajna memorija i dugotrajna memorija. Moguće je imati oštećenja ili gubitak memorije kod oba tipa prethodno navedenih memorija, ali mi ćemo se fokusirati na Deklarativnu Dugotrajnu Memoriju.

  • Kratkoročna Memorija zadržava ograničenu količinu informacija tokom kratkog vremenskog perioda, pružajući našem telu dovoljno vremena za primanje i analizu spoljašnjih informacija.
  • Dugoročna Memorija pamćenje velikih količina složenih informacija tokom dužeg vremenskog perioda. Kada kažemo pamćenje, tj. "memorija", većina ljudi pomisli na dugoročno pamćenje. Međutim, u okviru ove dugoročne memorije, dalje se pravi sledeća podela: Ne-Deklaratvna ili Implicitna Memorija (vožnja bicikla, vožnja automobila), i Deklarativna ili Eksplicitna Memorija, koja koristi lična iskustva za razumevanje sveta (ime člana porodice, gde ste ostvaili ključeve, šta se desilo pre 5 meseci ili 5 godina).

Šta je gubitak pamćenja, memorije i simptomi gubitka memorije

Kada zaboravite neku reč ili šta se desilo određenog dana, ono što se dešava nije posledica "gubitka" pamćenja, već će pre biti da mozak ne može da nađe pravi "prečicu" do sećanja. "Patološka" zaboravnost se zove amenzija. Neki od simptoma gubitka pamćenja mogu biti:

  • Često zaturanje ličnih predmeta.
  • Teško pronalaženje prave reči.
  • Postavljanje istih pitanja u razgovoru, ili prepričavanje iste priče više puta.
  • Kada ne možete da se setite da li ste nešto već uradili ili ne, da li ste već popili lek, na primer.
  • Dezorijentacija ili kada se izgubite u poznatom okruženju.
  • Kada zaboravite koja je godina ili koji je dan u nedelji.
  • Kada zaboravite na sastanak ili na neki događaj.
  • Problemi u praćenju iskustva ili donošenju odluka.

Tipovi gubitka pamćenja: Privremen i Trajan

Gubitak pamćenja može biti privremen ili trajan.

  • Privremen gubitak pamćenja je gubitak informacija koje se, nakon određenog vremena, povrate. Na primer, ako ne možete da se setite imena glumca, a zatim se kasnije tog dana setite, ili ako uzimate lek koji može da dovede do "pomračenja svesti", patite od prolaznog gubitka pamćenja.
  • Trajan gubitak pamćenja, je kada izgubite pamćenje koje ne možete da povratite. Ako ne možete da se setite gde ste ostavili ključeve, čak i kada Vas podsete, imate trajan gubitak pamćenja.

Uzroci gubitka pamćenja: Starenje i medicinski i emocionalni problemi

Postoji veliki broj različitih faktora koji mogu da izazovu neželjeni gubitak pamćenja, kako kod odraslih, tako i kod dece.

  • Gubitak pamćenja zbog zdravstvenih problema se, u mnogim slučajevima, može izlečiti: Sekundarni efekti uzimanja nekih lekova i loša ishrana uz nedostatak vitamina B6, B9 i B12 mogu izazvati privremeni gubitak pamćenja. Zloupotreba alkohola, problemi sa štitnom žlezdom, bubrezima i jetrom, prekid doticanja kiseonika u mozak (kao kod moždanog udara), povreda mozga, terapije u slučaju bolesti raka (hemoterapija ili zračenje), tumori ili infekcije mozga, emocionalni problemi (kao što je depresija), i anksioznost (kao što je Posttraumatski stresni poremećaj) takođe mogu izazvati privremeni gubitak pamćenja.
  • Gubitak pamćenja zbog stresa, anksioznosti, ili drugih emocionalnih problema: Pored stresa i anksioznosti, i druge intenzivne emocije, poput ljutnje ili besa, mogu da izazovu gubitak pamćenja. Ako doživite saobraćajnu nezgodu, zbog stresa se može desiti da zaboravite šta ste radili tog jutra pre nesreće. Ipak, izgleda da do ovakvog gubitka pamćenja dolazi jer fokusirate svu svoju pažnju na potencijalnu opasnost. Možete da se setite šta je uzrokovalo takve jake emocije, ali nećete moći da se prisetite bilo čega osim nesreće.
  • Gubitak pamćenja zbog starenja: Gubitak memorije i problemi sa pamćenjem se ne javljaju samo kod starijih osoba, ali to je populaciona grupa koja je najviše ugrožena. Vremenom sposobnost osobe da uči i kvalitet pamćenja se narušava, bez prisustva bilo kakve bolesti. Ipak, kada ovi problemi postanu izraženiji nego ranije,to može biti posledica blagog kognitivnog oštećenja ili demencije kod ozbiljnijih slučajeva.
  • Gubitak memorije kod odraslih osoba zbog emocionalnih problema: Uobičajeno je da se nakon gubitka voljene osobe ili gubitka posla, osećamo usamljeno. Kod ovako velikih promena, normalno je da neke osobe pate od emocionalnih poremećaja kao što je depresija. Starije osobe sa depresijom mogu da dožive oštećenje memorije, što se može pomešati sa simptomima Alchajmerove bolesti ili drugim tipovima demencije. Depresija može da dovede do ozbiljnog oštećenja memorije kod odraslih i kod dece, ali je od posebnog značaja utvrditi simptome depresije kod starijih odraslih osoba i postaviti pravu dijagnozu, kako se simptomi depresije ne bi pomešali sa simptomima Alchajmerove bolesti. Iako problemi sa pamćenjem kod ljudi sa depresijom nisu tako očigledni kao kod drugih poremećaja, bitno je lečiti emocionalne probleme što je pre moguće.
  • Gubitak pamćenja usled Blagog Kognitivnog Oštećenja: Blago Kognitivno Oštećenje je poremećaj koji uzrokuje gubitak pamćenja, ali pacijenti i dalje mogu da obavljanju svakodnevne aktivnosti. Neke studije pokazuju da Blago Kognitivno Oštećenje (MCI) može biti rani pokazatelj demencije kao što je Alchajmerova bolest. Ipak, bitno je znati da ne vode svi MCI slučajevi u Alchajmerovu bolest.
  • Gubitak memorije usled demencije je jedan od najčešćih problema koji se javlja kod odraslih starijih osoba, iako nije direktna posledica starenja. Demencija je pojava kognitivnih problema sa pamćenjem, govorom i promene ličnosti. Postoje različite vrste demencije, ali je Alchajmerova bolest najčešći oblik.
  • Gubitak pamćenja zbog Alchajmerove bolesti: Tip proteina koji se naziva "beta-amiloid" se akumulira u neuronima, formirajući plakove, koji mogu da učine te neurone beskorisnim. Ovo uzrokuje progresivno i ozbiljno oštećenje pamćenja, vodi problemima u orijentaciji (pacijent lako zaboravi koji je dan ili gde se nalazi), problemima u računanju i, uopšteno, u obavljanju svakodnevnih zadataka. Ozbiljnost ove bolesti varira u zavisnosti od stanja u kom je pacijent. U ranoj fazi, pacijenti pokazuju značajan gubitak pamćenja, kao što je na primer da se izgube u poznatom okruženju, da se isključe iz razgovora ili svakodnevnih aktivnosti, imaju problema da se sete koji je dan u nedelji i pokazuju simptome depresije i neprijateljstva. U srednjoj fazi, ovakvi gubici pamćenja se više primećuju, i mogu da zaborave imena ljudi ili događaje koji su se desili pre nekoliko minuta. Verovatno će imati problema da idu u kupovini ili u pripremi obroka, u ličnoj higijeni, biće im teško da vode razgovor i često mogu da se izgube. U ovoj fazi je potrebno da neko brine o njima. U poodmakloj fazi Alchajmerove bolesti, pacijent ne može da razume osnovne koncepte i ne može sam da se hrani, neće moći da prepozna članove porodice i prijatelje i može se neprikladno ponašati u javnosti. U ovoj fazi, pacijent ne može da brine o sebi i u potpunosti zavisi od drugih.

Sprečavanje gubitka pamćenja

Faktori koji su dokazano najefikasniji u sprečavanju ili usporavanju napredovanja Alchajmerove bolesti ili drugih problema sa memorijom su: san, zdrava, uravnotežena ishrana, fizičke vežbe, bogat društveni život, i kognitivne aktivnosti. Mozak je u smislu vežbi kao i mišić, što ga više koristimo, on postaje jači. Ako svom mozgu ne pružite hranljive materije, trening koji mu je potreban, i ako ne koristite društvene i kognitivne veštine, može se desiti da on zakržlja i bude oštećen. Iz ovog razloga je potrebno voditi aktivan i zdrav život, što će biti od koristi i za našu memoriju. CogniFit poseduje širok spektar igrica za mozak i naučno potvrđene aktivnosti koje mogu pomoći u održavanju mozga i kognitivnih oblasti aktivnim. Trening mozga i upotreba kognitivnih veština ne samo da pomažu u jačanju i poboljšanju memorije kod odraslih, već i pomažu u razvoju intelektualnih kapaciteta kod dece i tinejdžera.

Kognitivna stimulacija Vam omogućava da stimulišete, trenirate i ojačate različite kognitivne veštine, kao što su pažnja, percepcija, memorija, govor i izvršne funkcije. Upravo ove veštine mogu biti pogođene demencijom i drugim poremećajima gubitka pamćenja. Kada obavljamo aktivnosti koje zahtevaju upotrebu različitih kognitivnih veština, mi jačamo moždanu strukturu i njegove veze, što čini mozak otpornijim na oštećenja. Ipak, kognitivna stimulacija je mnogo više od nasumičnog treninga. Da bi mozak dobio potreban trening, potrebne su mu prave vežbe dizajnirane prema kognitivnom profilu svakog korisnika ponaosob. CogniFit personalizuje svaku aktivnost tako da svaki pacijent može da izvuče maksimum iz svog treninga mozga i da smanji ili odloži kognitivno opadanje.

Drugi faktori, kao što su zdrave navike, dobar san i često čitanje, pomažu u poboljšanju memorije. Takođe, ukoliko se rešite bilo koje loše navike kao što je konzumiranje alkohola, pušenje ili uzimanje droga, to Vam takođe može pomoći u poboljšanju memorije i blagostanja.

Kada je potrebno potražiti pomoć? Otkrijte i procenite probleme sa memorijom

Često se dešava da osobe koje imaju probleme sa pamćenjem nisu svesne svog problema, i obično su članovi porodice oni koji prvi primete problem.

Ljudi koji imaju probleme sa anksioznošću ili depresijom se često fokusiraju na greške koje čine, zbog čega mogu previše da razmišljaju o gubitku pamćenja i da pomisle da imaju problem sa memorijom. Dokle god ti problemi nisu uobičajeni i dokle god su manje više normalni (zaboravljanje imena neke osobe ili naziva mesta koje ne poznaju baš dobro, ili ako zaborave gde su ostavili neku stvar itd.), nema potrebe za brigom.

Međutim, ako je osobi teško da obavlja svakodnevne aktivnosi i ako izgleda zbunjeno ili dezorijentisano, vreme je da poseti stručnjaka. Bilo bi dobro da zapišete kada ste prvi put primetili te probleme, kada se situacija pogoršala, koje stvari bolesnik zaboravlja, i kako te promene utiču na njegov život. Doktor će utvrditi da li osoba ima ozbiljan problem sa pamćenjem, i ako ima, koji je problem u pitanju. Ukoliko ste u nedoumici, preporučujemo da se obratite lekaru.

Bitno je zapamtiti da gubitak pamćenja ne znači i da imate neki ozbiljan problem sa pamćenjem poput Alchajmerove bolesti. Svakom se može desiti da je zaboravan s vremena na vreme i to ne mora da bude razlog za brigu ako se ređe dešava. Naš mozak mora da zaboravi određene informacije kako bi uspešno učio i zapamtio nove informacije.

Kako lečiti gubitak pamćenja ili poboljšati memoriju

Lečenje demencije mora da obuhvati multidisciplinaran pristup. U zavisnosti od tipa demencije, od faze u kojoj se pacijent nalazi, i od ličnih osobina pacijenta, biće potrebna neurološka, psihijatrijska, medicinska, gerijatrijska ili psihološka terapija ili bilo koja druga terapija.

Medicinski stručnjak čiji pacijent pati od Alchajmerove bolesti, će raditi na tome da pruži najbolju moguću negu i najbolje lečenje. Pored tradicionalnog tretmana, kliničke vežbe za kognitivnu stimulaciju za pacijente sa Alchajmerovom bolešću u ranim fazama dokazano odlažu efekte bolesti, dok druge vrste tretmana su obično neophodne u poodmaklim fazama Alchajmerove bolesti. Iako ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, naučnici i istraživači rade na pronalaženju načina da održe kognitivne sposobnosti kako bolest napreduje i da umanje promene ličnosti koje bolest uzrokuje.

Takođe postoje i aktivnosti za prevenciju i usporavanje napredovanja bolesti. Ako možete da kombinujete uzimanje lekova i umerenu ishranu, fizičke vežbe, aktivan društveni život i odgovarajuću kognitivnu stimulaciju, imaćete priliku da umanjite probleme uzrokovane demencijom i Alchajmerovom bolešću.

Šta uraditi ako član porodice pokazuje simptome gubitka memorije?

Ako uočite moguće probleme sa pamćenjem kod bliske osobe, pokušajte da je ohrabrite da poseti stručnjaka koji će postaviti dijagnozu. Zapamtite da mnogi ljudi koji imaju problem sa pamćenjem nisu svesni te činjenice, tako da nerado pristaju da posete stručnjaka i potraže pomoć. U tom slučaju, morate da imate strpljenja i da budete pažljivi.

Kada medicinski stručnjak postavi dijagnozu, bitno je slediti uputstva koje je on postavio za pacijenta. Ako je problem u ranoj fazi, potrebno je pomoći osobi da se pridržava dnevnih rutina kako kod kuće, tako i sa prijateljima. Kako je jedan od osnovnih problema kod Alchajmerove bolesti dezorijentisanost u vremenu, može biti od pomoći postavljanje satova i kalendara u domu. Verovatno će postati teže za osobu da nauči nove stvari, ali pokušajte da ih naterate da koriste planer ili podsetnik kako bi zabeležili svoje aktivnosti i sastanke. Osobe bliske osobi oboleloj od Alchajmera bi trebalo da se pridržavaju uputstva doktora i da osiguraju da je bolesnik popio lekove i odradio predložene aktivnosti. Dijagnoza demencije može biti teška kako za pacijenta, tako i za njegove voljene osobe, zbog čega je važno da pružite emotivnu podršku i pomognete koliko god možete. Ako primetite bilo kakve simptome koji mogu da ukažu da pacijent pati od depresije, obratite se medicinskom stručnjaku što je pre moguće.

Da zaključimo:

  • Bilo kakav gubitak pamćenja ne znači automatski da je reč o ozbiljnom problemu sa memorijom.
  • Bitno je poznavati simptome Blagog Kognitivnog Oštećenja (MCI) i demencija kao što je Alchajmerova bolest kako bi se rano otkrili simptomi bolesti. MCI i Alchajmerova bolest nisu jedini problemi sa memorijom, što znači da ne moraju da se poklapaju svi simptomi, ali je bitno potražiti pomoć stručnjaka ukoliko mislite da problem postoji.
  • Efekti MCI-a i demencije se mogu umanjiti uz zdravu ishranu, fizičke vežbe, zdrave navike u spavanju i dobar san, dobar društveni život i kognitivnu stimulaciju.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu