Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!
loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

Traumatska Povreda Mozga

Traumatska Povreda Mozga

Pre sedam nedelja, Dejvid V, star 18 godina, doživeo je saobraćajnu nesreću. U nesreći Dejvidova lobanja je snažno udarila o volan. Tokom udarca, njegov mozak je udario o lobanju koju čini teška i otporna kost. Dejvid je izgubio svest na 2 do 3 minuta. Kasnija ispitivanja su pokazala da nije došlo da fraktura lobanje. Srećom, nije bilo zapaženih krvarenja, otoka ili krvnih ugrušaka u ili oko mozga. Nije došlo da zastoja u snabdevanju mozga kiseonikom i izbegnuto je veće oštećenje mozga. Tokom sedam nedelja Dejvid ima glavobolje kao i znatne probleme sa koncentracijom. Ređe se dešava da je njegov vid zamagljen. Dejvidu se često spava.

Ovo su samo neki od simptoma koji su karakteristični za ono što se naziva blaga traumatska povreda mozga. Ostali simptomi mogu biti konfuzija, vrtoglavica, osetljivost na zvuk ili svetlost, promene raspoloženja, umor, problemi sa ili koncentracijom. U slučaju teške traumatske povrede mozga simptomi su slični ali intenzivniji. Ukoliko dođe do gubitka svesti, on može trajati satima, danima ili mnogo duže. Ukoliko su ostavljene posledice i na govor, on može postati nepovezan ili nejasan. Ostali simptomi teške traumatske povrede mozga mogu da uključuju izmenjeno ponašanje i uznemirenost, povremena povraćanja, proširenje zenica, malaksalost i ukočenost donjih ekstremiteta i slaba kontrola bešike i creva. Može doći do komplikacija u vezi sa širokim spektrom simptoma kao što su kognitivna disfunkcija, problemi u komunikaciji, napadi, oštećenja facijalnih nerava, infekcije kao i emocionalni problemi i problemi u ponašanju.

Ovi simptomi, nekoliko ili više njih, blagi ili ozbiljni, su rezultat povrede nanete mozgu. Oni se javljaju zato što udarac ili povreda mozga vode privremenom oštećenju ćelija, i, u težim slučajevima, javljaju se modrice, unutrašnje krvarenje, odumiranje neurona i/ili gubitak tkiva. mozga i njihovi propratni simptomi se međusobno razlikuju. Oštećenje može da varira od lakog do teškog u bilo kom delu mozga. Povrede i potresi mozga su najčešće neočekivani i rezultat su nesreća i nasilja, kao što su saobraćajne nesreće, padovi, nasilje u sportu i tuče. Da bi odredili stepen ozbiljnosti povrede doktori sakupljaju informacije o okolnostima pod kojima se desila povreda i koriste podatke o stanju svesti merene na Glazgovskoj Skali Kome. Skala deli slučajeve na blage, umerene i teške. Kod blažih slučajeva dolazi do potresa ali neurološki oporavak je kompletan. Većina pacijenata ove blaže kategorije doživljava probleme sa memorijom i koncentracijom. Kod umerenih slučajeva, pacijent je letargičan i u ozbiljnim slučajevima, u stanju kome, pacijent nije u stanju da prati uputstva i otvara oči. Deca koja su doživela udarac ili povredu glave moraju uvek da se obrate svom lekaru budući da nisu u stanju da u potpunosti objasne svoje simptome.

Odmor je jedini tretman za samu povredu mozga. Međutim, posebna nega i lekovi mogu biti upotrebljeni za sprečavanje sekundarnih oštećenja (višak tečnosti, smanjena oksigenacija krvi, napad i drugi) koje se mogu javiti, naročito kod težih slučajeva. Grupe koje su posebno izložene riziku traumatske povrede mozga su vrlo mladi, do 4. godine života, stariji adolescenti i ljudi starosti 65 godina i više.

Svake godine više od milion i po ljudi doživljava traumatske povrede mozga. Među nijma, 800 000 zahteva hitnu medicinsku pomoć i zbrinjavanje i 270 000 je hospitalizovano. Svake godine teške traumatske povrede mozga imaju za rezultat 52 000 smrtnih slučajeva i 80 000 slučajeva trajnih i ozbiljnih neuroloških oštećenja.

U cilju sprečavanja traumatskih povreda mozga, najbolje je preduzeti sve moguće mere prevencije. Od suštinskog značaja su stvaranje bezbednog okruženja za decu i starije odrasle, kao i edukacija adolescenata o bezbednosti. Osigurati pažljivo i stabilno držanje bebe (bez naglog trzanja), osigurati upotrebu sigurnosnih pojaseva, kaciga, bezbedno skladištenje vatrenog oružja i municije, edukacija o dejstvu alkohola, ugradnja gelendera i korišćenje neklizajućih prostirki, i ugradnja ogradica za malu decu tako da ne mogu da dodju do stepenica.

Često je potrebna rehabilitacija, naročito kod slučajeva ozbiljnije povrede mozga. Rehabilitacioni tim uključuje doktore i medicinske sestre sa neuropsihologije, fizioterapije, logopedije, okupacione terapije, psihijatrije, zatim i socijalni rad i rekreaciju. Opsežna istraživanja pokazuju da je kognitivni trening (ili trening mozga) važan za rehabilitaciju i obnavljanje kognitivne funkcije koja je oštećena nakon traumatske povrede mozga. Kada je kognitivno oštećenje široko rasprostranjeno (naneto većem broju oblasti mozga), potreban je višestruki program treninga mozga, koji trenira veliki broj kognitivnih funkcija.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu