CogniFit - CogniFit Program Poboljšava Kognitivne Sposobnosti kod Starijih Osoba

Odricanje od odgovornosti: Sav materijal predstavljen u ovom kratkom izveštaju o analizi podataka, ukoliko nije drugačije naznačeno, trenutno je u fazi izrade od strane nezavisnih istraživača. Analiza predstavljena u ovom izveštaju data je samo u informativne svrhe i ne sme se koristiti niti posmatrati kao naučna publikacija podvrgnuta stručnoj recenziji.

Originalan naziv: CogniFit Program Improves Cognitive Abilities Among Older Adults.

Autori: Amos D. Korczyn^1,2,3, Chava Peretz^1,2,3, Vered Aharonson^3,4, Nir Giladi^1,2,3.

• 1. Odeljenje za Neurologiju, Tel-Aviv Sourasky Medicinski Centar, Tel-Aviv, Izrael.
• 2. Sackler Medicinski Fakultet, Univerzitet u Tel-Avivu, Tel-Aviv, Izrael.
• 3. NextSig, Izrael.
• 4. Tehnički Fakultet, Univerzitet u Tel-Avivu, Tel-Aviv, Izrael.

Simpozijum: 10. Međunarodni Hong Kong/Springfield Pan-Azijski Simpozijum o Naprecima u Lečenju Alchajmerove Bolesti. 28, 29. februar, 1. mart 2008. godine; Hong Kong.

Članak u časopisu (APA stil):

• Korczyn, A. D., Peretz, C., Aharonson, V., & Giladi, N. (2008, February 28, 29 - March 1). CogniFit Program Improves Cognitive Abilities Among Older Adults. 10th International Hong Kong/Springfield Pan-Asian Symposium on Advances in Alzheimer Therapy., 10, 1-3.

Zaključak Istraživanja

CogniFit značajno poboljšava kognitivne veštine starijih osoba u odnosu na obične kompjuterske igrice. Ovo poboljšanje je još veće kod ljudi sa lošijim kognitivnim stanjem . Fokusiranje pažnje (P<.0001), vizuelno-prostorno učenje (P<.001), kratkotrajno pamćenje (P<.01) i preusmeravanje ili kognitivna fleksibilnost (P<.01).

Sadržaj

Kognitivno oštećenje nije prirodna posledica starenja, ali je vrlo učestalo među starijim osobama. Srećom, postoje određeni načini i aktivnosti koje mogu da pomognu u usporavanju kognitivnog opadanja , kao što su to čitanje, sviranje muzičkih instrumenata ili igranje određenih igrica. Epizodično pamćenje je jedna od kognitivnih sposobnosti koja može imati veliki koristi od obavljanja ovih aktivnosti.

Sa druge strane, isplanirane i učestale kognitivne vežbe mogu da poboljšaju kognitivnu funkciju i takođe da smanje rizik od achajmerove bolesti . Takođe se pokazalo da je korisna kako ciljna stimulacija mozga, tako i stimulacija mozga koja nije ciljna.

Zato je vrlo važno da tačno znamo kakve efekte ima kognitivna stimulacija kod starijih osoba. Cilj ovog ispitivanja je da otkrije koji način je uspešniji: personalizovana kognitivna stimulacija ili opšta stimulacija putem kompjuterskih igrica.

Metodologija

Za sprovođenje ispitivanja, stupili smo u kontakt sa 750 učesnika koje se dobrovoljno javilo za procenu rizika od alchajmerove bolesti, moždanog udara ili padova. Godinu dana nakon ove procene, ponuđena im je mogućnost da učestvuju u ispitivanju. Ukupno je 155 osoba ispunilo kriterijume za uključenje i želelo je da učestvuje u ispitivanju, 34 osoba je odustalo (21.9%) tokom sprovođenja ispitivanja. Ostatak koji je činilo 121 učesnik je završio ispitivanje, a prosek godina je bio 67 , s tim da je raspon starosti bio između 50 i 81 godine.

Učesnici su nasumično podeljeni u dve grupe: grupu koja je obavljala trening (N=66) i kontrolnu grupu (N=55). Primenjena je NexAde procena na obe grupe na početku i na kraju ispitivanja. Eksperimentalna grupa je obavila 24 sesije treninga uz CogniFit (20-minutni trening, na svaka 2 ili 3 dana) tokom 3 meseca. Sa druge strane, kontrolnoj grupi je dat CD sa odabranim kompjuterskim igricama sličnog trajanja kao CogniFit.

• NexAde procena je standardizovani softver, koji rano otkriva alchajmerovu bolest, na jedan pouzdan način. Ispituje sledeće veštine: Fokusiranje pažnje, održavanje pažnje, raspoznavanje, vizuelno-prostorno učenje, kratkotrajno pamćenje, izvršne funkcije i kognitivnu fleksibilnost.
• CD sa kompjuterskim igricama je sadržao 12 popularnih igrica: Matematički trougao, Lavirint, iks-oks, Tangram, Tenis, Memorija - Simon, Memorija - Parovi, Brojevi, Tetris, Slagalice, Gađanje na metu, Zmijica.
• CogniFit je program kognitivnog treninga koji se prilagođava potrebama korisnika. Aktivnosti koje trening sadrži varijaju od korisnika do korisnika, kao i težina aktivnosti ili učestalost treninga. Što je ostvareni rezultat bio veći, to je težina aktivnosti bila veća.

Rezultati i zaključci

Ako uporedimo rezultate PRE i POST procena možemo da vidimo da suobe grupe poboljšale svoje rezultate u skoro svim merenim kognitivnim veštinama. Međutim, grupa koja je koristila CogniFit pokazuje značajno poboljšanje u merenim kognitivnim veštinama . Ova grupa je pokazala značajno poboljšanje za 4 merene kognitivne veštine u odnosu na kontrolnu grupu. Te četiri kognitivne veštine su: fokusiranje pažnje (P<.0001), vizuelno prostorno učenje (P<.001), kratkotrajno pamćenje (P<.01) i kognitivna fleksibilnost (P<.01). Regresiona analiza procena pokazuje da kada je početni rezultat niži, poboljšanje koja je ostvarila grupa koja je koristila CogniFit je veće u odnosu na grupu koja je igrala jednostavne kompjuterske igrice. Niži početni rezultat, veći ostvareni napredak .

Iako je tačno da su svi učesnici ostvarili poboljšanje u stanju kognitivnih veština, grupa koja je koristila CogniFit je ostvarila značajno veća poboljšanja . Tako da, možemo da zaključimo da kada je kognitivni trening personalizovan i sistematičan, efekti treninga su mnogo veći nego kada se jednostavno igraju obične igrice. Takođe se pokazalo da su poboljšanja veća kod učesnika koji su na početku treninga imali niže rezultate, tako da je ovakav trening vrlo koristan za ljude sa kognitivnim oštećenjem.