CogniFit - Hronična Nesanica i Kognitivna Funkcija kod Starijih Osoba

Originalan Naziv: Chronic Insomnia and Cognitive Functioning Among Older Adults.

Autori: Iris Haimov¹, Einat Hanuka¹, Yael Horowitz².

• 1. Odeljenje za Bihejvioralnu Nauku, Max Stern Academic College of Emek, Yezreel, Izrael.
• 2. Odeljenje za Poremećaje u Učenju, Univerzitet u Haifi, Izrael.

Časopis: Behavioral Sleep Medicine, 6:32-54,2008.

Članak u časopisu (APA stil):

• Haimov, I., Hanuka, E., & Horowitz, Y. (2008). Chronic Insomnia and Cognitive Functioning Among Older Adults. Behavioral Sleep Medicine, 6, 32-54.

Zaključak Istraživanja

CogniFit-ove kognitivne procene vam omogućavaju da ispitate kognitivne razlike između zdravih odraslih osoba i onih sa nesanicom. Razlike u pamćenju [t(97)=2.77, p<.007], u obavljanju dvodimenzionalnih zadataka (vizuelnih i semantičkih) [t(97)=2.03, p<.049], u brzini reakcije i održavanju pažnje [F(1, 392)=12.35, p<.0001], u predviđanju potrebnog vremena [t(97)=2.42, p<.017], i u izvršnoj funkciji [t(96)=2.02, p<.045].

Sadržaj

Starije osobe često pate od nesanice (2%-50%). U ovoj grupi, iako postoje određeni faktori koji mogu da utiču na ovaj poremećaj spavanja (kao što je to odlazak u penziju, tuga za gubitkom voljene osobe, socijalna izolacija ili invaliditet), nesanica se obično javlja zbog različitih uzroka: primarni, medicinski, psihički, upotreba lekova. Pored toga, uporedo se javlja sa drugim poremećajima. Starije osobe često imaju poteškoće da se uspavaju, aktivniji su tokom spavanja, imaju promene u fazama sna, češće se bude, i imaju kraće ukupno vreme spavanja i odmora.

Samo starenje se dovodi u vezu sa slabom kognitivnom funkcijom. Ono obično utiče na kognitivne veštine koje su bitne za svakodnevne aktivnosti, kao što su pažnja, inhibicija i pamćenje. Učestalost ozbiljnog kognitivnog oštećenja kod starijih osoba je od 4% do 10%.

Hronična nesanica u starosti ima veliki negativan uticaj na kvalitet života i povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. S obzirom na blisku vezu između sna i kognitivnih sposobnosti, potrebno je da znamo da postoji bliska veza između hronične nesanice u starosti i kognitivne funkcije kod starijih osoba.

Metodologija

Učesnici

U istraživaju je ukupno učestvovalo 99 starijih osoba (36 muškaraca i 63 žene), koji su u proseku imali 72.3 godine . Učesnici koji su imali neku ozbiljnu bolest, koji uzimaju lekove koji mogu da utiču na nervni sistem, koji su imali neki psihički poremećaj, koji imaju demenciju ili depresiju, su isključeni iz istraživanja.

Da bi bili uključeni u sitraživanje, učesnici du morali da ispune sledeće kriterijume: (a) da im je bilo potrebno najmanje 31 minut da se uspavaju , (b) da se nesanica javlja najmanje 3 noći nedeljno , (c) tokom najmanje 6 meseci . Ispitivanje je vršeno putem uptinika Mini Sleep i Technion Sleep upitnika. U zavisnosti od njihovih odgovora, korisnici su bili podeljeni u dve grupe: starije osobe koje pate od nesanice (N=35,starost=73.7, SD=5.7) i starije osobe koje nemaju problem nesanice (N=64, starost=71.6, SD=5.7).

Kognitivno stanje svakog korisnika je mereno pojedinačno uz upotrebu CogniFit-ove onlajn kognitivne procene i programa za trening.

Analiza

Za analizu podataka korišćena je analiza varijanse (ANOVA), gde je primenjen dvosmerni dizajn, gde je grupa korišćena kao varijabla između faktora, a brzina reakcije kao varijabla između subjekata. T-test je primenjen za nezavisne uzorke, kako bi se uporedile razlike između učesnika sa nesanicom i zdravih pojedinaca. Konačno, Hi-kvadrat test je korišćen kao neparametrijski test.

Rezultati i zaključci

Obe grupe su sličnih godina, pola, godina obrazovanja, imaju sličan ostvareni rezultat za depresiju, slično psihičko stanje, sličnu upotrebu pilula za spavanje i slične kompjuterske veštine. Takođe nema razlika u trajanju sna, mada postoje značajne razlike u efikasnosti spavanja, buđenjima tokom noći, kao i u vremenu koje im je potrebno da se uspavaju. Ako uzmemo u obzir kognitivno stanje, uočene su značajne razlike kod korisnika sa nesanicom i korisnika koji nemaju ovaj problem, u pamćenju [t(97)=2.77, p<.007], u obavljanju dvodimenzionalnih zadataka (vizuelnih i semantičkih) [t(97)=2.03, p<.049], u brzini reakcije i održavanju pažnje [F(1, 392)=12.35, p<.0001], u predviđanju potrebnog vremena [t(97)=2.42, p<.017], i u izvršnoj funkciji [t(96)=2.02, p<.045].

Rezultati pokazuju da je hronična nesanica kod starijih osoba povezana sa lošom kognitivnom funkcijom . Zdrave starije osobe su pokazale bolje rezultate od osoba koje pate od nesanice i to na svakom od ispitanih kognitivnih područja. Ova razlika se posebno uočava u pamćenju, u obavljanju dvodimenzionalnih zadataka (vizuelnih i semantičkih), u usmeravanju pažnje na cilj, u predviđanju potrebnog vremena i u izvršnoj funkciji (planiranju).