O Kolačićima na ovom sajtu

Ovaj sajt koristi kolačiće kako bismo poboljšali Vaše onlajn iskustvo. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, a niste promenili podešavanja u vezi sa kolačićima, pretpostavljamo da se slažete sa našom upotrebom kolačića. Za više informacija o tome kako da promenite podešavanja u vezi sa kolačićima, posetite našu stranicu politika upotrebe kolačića.

Prihvati
Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!

Molimo da potvrdite da je kognitivni trening i procena namenjena vama. Kreiraćete nalog za ličnu upotrebu. Ovaj nalog je posebno namenjen da vam pomogne u testiranju i treningu vaših kognitivnih veština.

Molimo da potvrdite da je kognitivni trening i procena namenjena vašim pacijentima. Kreiraćete nalog za upravljanje i kontrolu pacijenata. Putem ovog naloga vaši pacijenti mogu da treniraju uz CogniFit i obavljaju procene .

Molimo da potvrdite da je trening i/ili procena namenjena članovima vaše porodice ili prijateljima. Kreiraćete nalog za porodice. Ovaj nalog je posebno namenjen za članove vaše porodice i nihov pristup CogniFit-ovim procenama i treninzima.

Molimo da potvrdite da je kognitivni trening i procena namenjena učesnicima vašeg istraživanja. Kreiraćete nalog za istraživače. Ovaj nalog je posebno namenjen da pomogne istraživačima u sprovođenju njihovih istraživanja u oblasti kognitivnih područja.

Molimo da potvrdite da je kognitivni trening i procena namenjena vašim učenicima. Kreiraćete nalog za upravljanje i kontrolu učenika. Putem ovog naloga vaši učenici mogu da treniraju uz CogniFit i obavljaju procene.

Za korisnike od 16 godina i starije. Deca mlađa od 16 godina mogu da koriste CogniFit zajedno sa roditeljem, ako i roditelj ima nalog na platformi za porodice.

loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

corporativelanding_STUDY-COGNITIVE-TRAINING-INSOMNIA-OLDER_social_picture

CogniFit poboljšava kvalitet sna kod starijih ljudi sa nesanicom

Naučne publikacije o poboljšanju kvaliteta sna putem kognitivnog treninga

Ova stranica služi za informisanje. Ne prodajemo proizvode koji leče bolesti. CogniFit-ovi prozvodi, koji su namenjeni lečenju određenih bolesti, su u fazi provere. Ako ste zainteresovani, molimo Vas posetite našu CogniFit Platformu za Istraživače
  • Putem platforme za istraživače na lagodan način se mogu kontrolisati rezultati i učesnici istraživanja

  • Testira i trenira više od 23 kognitivne veštine učesnika istraživanja

  • Pogledajte i uporedite kognitivni napredak učesnika istraživanja

Započni Sada
loading

Originalan Naziv: Cognitive Training Improves Sleep Quality and Cognitive Function among Older Adults with Insomnia.

Autori: Iris Haimov1, Evelyn Shatil1,2.

  • 1. Odeljenje za Psihologiju Centra za Psihobiološka Istraživanja, Akademski koledž Emek Yezreel, Izrael.
  • 2. CogniFit Inc., Njujork, Njujork, Sjedinjene Američke Države.

Časopis: PloS ONE (2013), vol. 8 (4): 1-17.

Članak u časopisu (APA stil):

  • Haimov, I., Shatil, E. (2013). Cognitive Training Improves Sleep Quality and Cognitive Function among Older Adults with Insomnia. PLoS ONE, 8 (4), 1-17.

Zaključak Istraživanja

CogniFit-ov personalizovani kognitivni trening poboljšava kvalitet sna i kognitivnu funkciju kod odraslih sa problemom nesanice uz trening od 20-30 minuta dnevno, tri dana nedeljno, tokom 8 nedelja. Prospavano vreme: 38.42±40.58 na 24.76±32.32 minuta (p=. 001); Kvalitet sna: 73.54±12.56 na 80.28±13.78% (p=. 001); Ukupno Prospavano vreme: 296.37±78.07 na 310.44±72.96 minuta; Vreme buđenja: 72.06±40.89 na 58.89±45 Pamćenje: F=15.65±1.35 (p=. 001); Vizuelna memorija: F=14.03±1.35 (p=. 001); Radna memorija: F=13.92±1.35) (p=. 001)

Kratak opis istraživanja

S obzirom na visoku učestalost nesanice kod starijih ljudi, ova studija ima za cilj da sazna kakve efekte ima kompjuterizovani kognitivni trening na kvalitet sna i kognitivno stanje.

Ukupno 51 osoba stara od 65 do 85 godina su nasumično podeljeni na eksperimentalnu grupu (koja je trenirala uz kognitivni trening) i kontrolnu grupu (koja nije trenirala). Eksperimentalna grupa je obavljala CogniFit-ov personalizovani kognitivni trening tokom 8 nedelja iz svojih domova, koristeći svoje kompjutere. Kontrolna grupa je obavljala program aktivnosti koje nisu dizajnirane da treniraju kognitivnu funkciju tokom 8 nedelja. Kognitivno stanje ovih učesnika je mereno putem CogniFit-a pre i posle treninga. Takođe je posmatrano i spavanje učesnika pre i posle treninga. U obzir se uzimaju različiti rezultati:

  • Kvalitet sna: Vreme koje je potrebno osobi da se uspava i procenat vremena koje je provela spavajući (efikasnost spavanja).
  • Kognitivno stanje: Sposobnost ignorisanja smetnji, zatim veštine kao što su radna memorija, vizuelna memorija, sveukupna memorija i imenovanje.

Statističke analize ukazuju na neke zanimljive podatke:

  • Bolje vizuelno skeniranje se vezuje za početak sna.
  • Bolje imenovanje se vezuje za manju učestalost buđenja tokom noći.
  • Poboljšanje sposobnosti ignorisanja smetnji je povezano sa trajanjem sna.
  • Kontrolna grupa je pokazala da loša radna memorija povećava vreme koje je potrebno osobi da se uspava
.

Rezultati pokazuju da su nova učenja vrlo važna za uspavljivanje i održavanje sna kod starijih osoba sa nesanicom. CogniFit-ov kognitivni personalizovani trening pomaže osobi da poboljša učenje i na taj način poboljša san i kognitivno stanje.

Sadržaj

Između 20 i 50% starijih ljudi pati od nesanice, s tim što se ovaj poremećaj češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Ovaj poremećaj se vezuje za promene u ciklusu spavanja (smanjuje se vreme sna u kom su spori moždani talasi, REM faza spavanja je kraća, smanjeni delta moždani talasi, smanjena aktivnost). To dovodi do prekidanja sna i takođe je teže uspavati se. Postoje različiti uzroci ove vrste nesanice. Najčešća terapija za ovaj poremećaj su lekovi.

Kako starimo, pored problema sa nesanicom, javlja se i kognitivno oštećenje koje može da utiče na brzinu obrade podataka, percepciju, izvršno funkcionisanje, koncentraciju, pažnju, inhibiciju i pamćenje. Starije osobe sa nesanicom imaju veće kognitivno oštećenje u odnosu na osobe koje nemaju problem sa spavanjem, loše epizodično pamćenje, rasejanost itd. Srećom, dokazano je da ljudi sa nesanicom imaju koristi od aktivnosti kao što je:

  • Kognitivni trening za oporavljanje kognitivnih veština.
  • Sticanje novih znanja i učenje novih reči.

S druge strane, dokazi iz poslednjih godina pokazuju da je san neophodan za utvrđivanje naučenih podataka i pamćenje. Razlog tome je da san potpomaže sinaptičku plastičnost, pomaže procesima učenja, potpomaže deklarativno pamćenje i igra ključnu ulogu u sticanju novih znanja. Suprotno, primećeno je da sticanje novih znanja ima pozitivne efekte na san. Nakon učenja, REM faza u spavanju se produžava, brzi pokreti očiju se povećaju tokom ove faze, spori moždani talasi povećavaju, trajanje faze 2 sna se povećava, kao i broj i trajanje ciklusa spavanja.

Uzimajući sve ove rezultate u obzir, logično je pretpostaviti da nova znanja stečena tokom kognitivnog treninga mogu pomoći u:

  • Promeni ciklusa spavanja.
  • Poboljšanju kvaliteta sna.
  • Poboljšanju kognitivnog stanja.

Metodologija

Opis Istraživanja

Sprovedeno je ispitivanje u kontrolisanim uslovima kod starijih osoba sa nesanicom, koje je trajalo 11 nedelja, a učesnici su bili podeljeni u dve grupe: CogniFit-ov program treninga (eksperimentalna grupa) i bez posebnog programa treninga (kontrolna grupa).

Koginitvna procena učesnika je izvršena pre treninga i posle treninga. U tu svrhu korišćen je CogniFit-ov Set za Procenu. Istraživač je posetio učesnike kako bi ih prijavio na CogniFit platformu. Na svake dve nedelje su zvali učesnike istraživanja kako bi podstakli obavljanje treninga.

Učesnici

Učesnici su pronađeni putem oglasa ili putem domova za starije. Svi su bili starije osobe koji imaju probleme sa spavanjem najmanje tri dana nedeljno. Takođe su ti problemi prisutni u poslednjih šest meseci najmanje. Pacijenti su bili isključeni iz istraživanja ukoliko su imali rezultat <26 na MMSE-u (Mini-mentalna procena stanja), rezultat od >40 na ZSDS-u (Zung Skala za Samoprocenu Depresije) i rezultat >60 na upitniku za anksioznost. Takođe su iz ispitivanja bili isključeni pacijenti koji su imali problem sa vidom ili sluhom, koji su imali neko ozbiljno neurološko oboljenje ili drugi medicinski problem, osobe koje imaju problem sa alkoholom ili drugim supstancama, koji imaju neki psihički poremećaj, apneju, sindrom nemirnih nogu i oni koji koriste lekove koji utiču na centralni nervni sistem (osim onih koji se koriste za spavanje).

Kontrolna Grupa

Kontrolna grupa je dobila osmonedeljni program treninga, koji za razliku od CogniFit-a ne trenira nijednu kognitivnu veštinu posebno, ne prilagođava se učesniku i ne analizira njegove rezultate. Jedino su morali da obavljaju nekoliko jednostavnih aktivnosti, koje uključuju čitanje i crtanje.

Merene varijable:

CogniFit se koristi za procenu 17 kognitivnih veština. Pored toga, putem uređaja koji je bio na zglobu učesnika, merene su i druge varijable:

  • Ukupno prospavano vreme: Od trenutka kada odu u krevet do trenutka kada ustanu.
  • Vreme koje im je potrebno da se uspavaju: Vreme koje prođe od trenutka kada odu na spavanje do trenutka kada se uspavaju.
  • Kvalitet Sna: Procenat prospavanog vremena u odnosu na vreme provedeno u krevetu.
  • Vreme buđenja od trenutka kada su zaspali: Vreme buđenja nakon što su zaspali.
  • Broj buđenja: Koliko su se puta probudili otkad su zaspali.

Analiza

Za sprovođenje statističke analize je korišćen SPSS 19. Da bi se procenila razlika između dve grupe u pet različitih varijabli kod spavanja i različitih kognitivnih veština, korišćeni su kombinovani modeli za ponavljanje merenja, sa jednim modelom za svaku promenljivu. Pearsonov koeficijent korelacije i hijerarhijska regresiona analiza su izračunati kako bi se videlo da li postoji veza između kognitivnih poboljšanja i poboljšanja kvaliteta sna.

Rezultati i zaključci

Postoji uzajamni odnos između kapaciteta imenovanja i kvaliteta sna, vreme koje osoba provede budna u toku noći od trenutka kada se uspavala i broj buđenja u toku noći. Ukupno vreme spavanja je uzajamno povezano sa kapacitetom ignorisanja smetnji. Takođe je uočena značajna povezanost između svesnosti na početku sna i vizuelnog skeniranja. U slučaju kontrolne grupe, uočena je negativna korelacija između vremena koje je potrebno osobi da zaspi i radne memorije, vizuelne memorije i pamćenja uopšte. Ostale kognitivne veštine nisu pokazale da zavise od spavanja i sna.

Ukratko, može se zaključiti da CogniFit-ov kognitivni trening može poboljšati uspavljivanje i trajanje sna, pored kognitivnih veština. Ova vrsta terapije može biti alternativa ili dobar dodatak terapiji za lečenje nesanice.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu