O Kolačićima na ovom sajtu

Ovaj sajt koristi kolačiće kako bismo poboljšali Vaše onlajn iskustvo. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, a niste promenili podešavanja u vezi sa kolačićima, pretpostavljamo da se slažete sa našom upotrebom kolačića. Za više informacija o tome kako da promenite podešavanja u vezi sa kolačićima, posetite našu stranicu politika upotrebe kolačića.

Prihvati
Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!

Molimo da potvrdite da je kognitivni trening i procena namenjena vama. Kreiraćete nalog za ličnu upotrebu. Ovaj nalog je posebno namenjen da vam pomogne u testiranju i treningu vaših kognitivnih veština.

Molimo da potvrdite da je kognitivni trening i procena namenjena vašim pacijentima. Kreiraćete nalog za upravljanje i kontrolu pacijenata. Ovaj nalog je posebno namenjen da pomogne zdravstvenim stručnjacima (doktorima, psiholozima, itd.) u postavljanju dijagnoze i u pružanju pomoći kod kognitivnih poremećaja.

Molimo da potvrdite da je trening i/ili procena namenjena članovima vaše porodice ili prijateljima. Kreiraćete nalog za porodice. Ovaj nalog je posebno namenjen za članove vaše porodice i nihov pristup CogniFit-ovim procenama i treninzima.

Molimo da potvrdite da je kognitivni trening i procena namenjena učesnicima vašeg istraživanja. Kreiraćete nalog za istraživače. Ovaj nalog je posebno namenjen da pomogne istraživačima u sprovođenju njihovih istraživanja u oblasti kognitivnih područja.

Molimo da potvrdite da je kognitivni trening i procena namenjena vašim učenicima. Kreiraćete nalog za upravljanje i kontrolu učenika. Ovaj nalog je posebno namenjen za postavljanje dijagnoze i u pružanju pomoći kod kognitivnih poremećaja kod dece i učenika.

Za korisnike od 16 godina i starije. Deca mlađa od 16 godina mogu da koriste CogniFit uz roditelja na nekoj od drugih platformi.

loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

corporativelanding_test-parkinson_social_picture
  • Parkinsonova Bolest Kognitivna Procena

  • Ispitajte i otkrijte područja koja su najviše pogođena Parkinsonovom Bolešću.

  • Otkrijte moguće kognitivne promene uz ovaj test za Parkinsonovu bolest

Započni Sada
loading

Opis kompjuterizovane procene za otkrivanje i testiranje simptoma parkinsonove bolesti.

Set Kognitivnih Procena za Parkinsonovu bolest (CAB-PK) CogniFit-a je vodeće sredstvo koje se sastoji od seta kliničkih zadataka i vežbi koje imaju za cilj da brzo i precizno utvrde simptome, karakteristike i disfunkcije kognitivnih procesa, koji se javljaju kod Parkinsonove bolesti.

Ovaj inovativni onlajn test za Parkinsonovu bolest je naučno sredstvo koje pruža kompletan kognitivni pregled i koji može da utvrdi korisnikove kognitivne prednosti i slabosti, da proceni indeks rizika od Parkinsonove bolesti i da uoči kognitivna područja na koje bolest utiče. Ovaj test je dizajniran za mlade odrasle osobe i starije odrasle osobe koje pokazuju faktore rizika od Parkinsonove bolesti. Bilo koji pojedinac ili stručnjak može da koristi ovu neuropsihološku procenu.

Izveštaj o rezultatima je dostupan nakon testa, koji obično traje 30-40 minuta.

Dijagnoza Parkinsonove bolesti zahteva multidisciplinarnu procenu i detaljnu diferencijalnu dijagnozu kako bi se isključila mogućnost da se simptomi javljaju zbog prisustva nekog drugog poremećaja- poremećaja raspoloženja, druge degenerativne bolesti, ili drugih poremećaja.

Istorija bolesti, fizička i neurološka ispitivanja, laboratorijski rezultati, merenja, testovi tehnika snimanja i neuropsihološka ispitivanja su najbolja sredstva za otkrivanje Parkinsonove bolesti, ali nisu dovoljna za razumevanje nivoa oštećenja do kog je dovela ova bolest. Potrebna je neuropsihološka procena kako bismo razumeli ozbiljnost bolesti. Preporučujemo da koristite ovaj kompletan test za Parkinosnovu bolest kao dodatno sredstvo za dijagnozu. Ova procena ne može da zameni konsultaciju sa doktorom.

Digitalizovani Protokol Procene Parkinsonove bolesti (CAB-PK):

Ova kognitivna procena za otkrivanje parkinsonove bolesti se sastoji od upitnika i kompletnog seta neuropsiholoških testova. Traje oko 30-40 minuta.

  • UPITNIK SA KRITERIJUMIMA ZA DIJAGNOZU: Niz lakih pitanja smišljenih da otkriju osnovne kriterijume za dijagnozu u skladu sa priručnikom DSM-5 o simptomima Parkinsonove bolesti. Upitnik se sastoji od pitanja koja su prilagođena uzrastu osobe.
  • NEUROPSIHOLOŠKI FAKTORI I KOGNITIVNI PROFIL: Nastavlja se uz set zadataka usmerenih na otkrivanje osnovnih neuropsiholoških faktora koji prema stručnoj literaturi prate ovaj poremećaj, gde se posebno ispituju izvršne funkcije. Koristi kliničke i potvrđene testove prema uzrastu svakog korisnika.
  • DETALJAN IZVEŠTAJ: Kada završite test za Parkinsonovu bolest, dobićete detaljan izveštaj, gde će biti prikazani indeks rizika od Parkinsonove bolesti (nizak-umeren-visok), znakovi i simptomi upozorenja, kognitivni profil, rezultati analize, preporuke i karakteristike. Rezultati pružaju bitne podatke na osnovu kojih možete dalje tražiti pomoć.

Psihometrijski Rezultati

Kognitivna Procena za Parkinsonovu bolest CogniFit-a (CAB-ADHD), koristi patentiranu tehnologiju i veštačku inteligenciju (AI) što omogućava analizu miliona varijabli i obaveštava korisnika o riziku od oboljevanja od Parkinosnove bolesti uz vrlo zadavoljavajuće psihometrijske rezultate.

Kognitivni profil u neuropsihološkom izveštaju ima veliku pouzdanost, sigurnost i doslednost. Uspešnost testa je potvrđena uz ponavljanje testova i merenje procesa. Alfa Kronbahov koeficijent dostiže vrednost od oko .8, dok testovi Test-Retest dostižu rezultate blizu 1, što pokazuje veliku pouzdanost i preciznost.

Pogledaj grafik

Za kog je?

Set procena za Parkinsonovu bolest (CAB-PK) mogu da koriste odrasle i starije odrasle osobe koje sumnjaju da postoji rizik od Parkinsonove bolesti.

Bilo koji pojedinac ili stručnjak mogu lako da koriste ovu neuropsihološku procenu i ona ne zahteva nikakav poseban trening, ili znanja u oblasti neuronauke ili tehnologije. Mogu je koristiti:

  • Zdravstveni Stručnjaci-Detaljno ispituje pacijente i sastavlja izveštaj:- Set neuropsiholoških procena za Parkinsonovu bolest CogniFit-a pomaže zdravstvenim stručnjacima da otkriju, postave dijagnozu i leče određena kognitivna stanja. Uočavanje kognitivnih simptoma je prvi korak u otkrivanju Parkinsonove bolesti, i za stvaranje određenog programa intervencije. Ovaj neverovatni softver omogućava ispitivanje višestrukih varijabli i pruža detaljan personalizovani izveštaj.
  • Članovi Porodice i Pojedinci:-Da utvrdite da li neko u vašoj porodici pokazuje simptome kognitivnog oštećenja usled Parkinsonove bolesti: Set kognitivnih procena za Parkinsonovu bolest je naučno sredstvo koje se sastoji od niza jednostavnih pitanja na koje je potrebno odgovoriti onlajn. Ovo omogućava svima, bez ikakvog posebnog treninga, da ispitaju neuropsihološke faktore kod Parkinsonove bolesti. Detaljan izveštaj omogućava utvrđivanje mogućeg rizika od ovog kognitivnog oštećenja i program intervencije za svaki poseban slučaj.

Prednosti

Ova tehnologija se bazira na naučnim metodima za brzo i precizno otkrivanje prisustva simptoma, slabosti, karakteristika i smetnji u kognitivnim procesima pogođenim parkinsonovom bolešću i nudi brojne koristi:

  • VODEĆE SREDSTVO: Kognitivna Procena Parkinsonove Bolesti (CAB-PK) je profesionalni alat stvoren od strane stručnjaka za poremećaje raspoloženja. Kognitivni testovi su patentirani i naučno potvrđeni. Ovo vodeće sredstvo koristi naučna zajednica, univerziteti, porodice, ustanove i medicinski centri širom sveta.
  • LAK ZA UPOTREBU : Ovu neuropsihološku procenu mogu da koriste kako pojedinci, tako i stručnjaci (zdravstveni stručnjaci, porodice itd.) bez prethodnog iskustva u neuronauci ili tehnologiji. Interaktivni format omogućava laku upotrebu i upravljanje.
  • JEDNOSTAVAN ZA KORISNIKA: Svi kognitivni zadaci su automatski predstavljeni. Sve CogniFit-ove igrice i aktivnosti su interaktivne i zabavne, i lako se koriste.
  • DETALJAN IZVEŠTAJ O REZULTATIMA : Kognitivna Procena Parkinsonove Bolesti (CAB-DX) brzo pruža detaljan izveštaj i kompletnu analizu rezultata. To nam omogućava da prepoznamo i razumemo kliničke simptome, slabosti, prednosti i indeks rizika.
  • ANALIZE I PREPORUKE: Ovaj softver vam omogućava da analizirate više od hiljadu varijabli i daje vam dalje preporuke u skladu sa potrebama svakog korisnika ponaosob.

Kada je preporučljivo uraditi test za parkinsonovu bolest?

Ovaj set procena za Parkinsonovu bolest omogućava da pouzdano

Ako mislite da neko kog poznajete ima kognitivne nedostatke povezane sa Parkinsonovom bolešću, preporučujemo da koristite ovu procenu što je pre moguće. Rano otkrivanje je važno jer na taj način se na vreme može početi sa pravim i personalizovanim treningom kako bi se poboljšale kognitivne funkcije na koje utiče Parkinsonova bolest.

Set neuropsiholoških procena takođe omogućava procenu rizika od Parkinsonove bolesti u početnim fazama, kao i kognitivnog oštećenja kod mlađih odraslih osoba. Iako se Parkinsonova bolest dijagnostikuje kod mlađih odraslih osoba (kod osoba mlađih od 49 godina) samo u 10% slučajeva, prisutna je kod hiljada odraslih osoba. U tim godinama je moguće da funkcionalna i kognitivna oštećena nisu vidljiva, ali je bitno početi sa treningom kognitivnih veština na vreme kako bi se oštećenje minimiziralo.

Ukoliko se ne otkrije na vreme i ukoliko se ne koriste određeni programi kao pomoć, ovaj poremećaj može otežati svakodnevni život i stvoriti probleme na poslu, u školi, kod kuće ili sa prijateljima.

Ovaj poremećaj se manifestuje ne samo kroz tremor i drhtanje, već stvara i određene kognitivne probleme: probleme sa pažnjom i memorijom, probleme sa vizuelnom percepcijom i percepcijom okoline, lošu brzinu obrade podataka, loše funkcionisanje izvršnih funkcija i probleme sa govorom i jezikom. Parkinsonova bolest se vezuje za usporeno reagovanje i za poteškoće u funkcionisanju na poslu i u društvu. Poteškoće se mogu podeliti na:

Pokretljivost i poteškoće u kretanju:

Problemi sa kretanjem su najčešći i najuočljiviji simptomi Parkinsonove bolesti. Podrhtavanje, usporenost, nestabilno držanje i ukočenost mogu značajno da otežaju život osobe. Na primer, zbog usporenosti osoba može kasno da reaguje kada ključa voda i slično.

Jezičke poteškoće

Većina ljudi koja pati od Parkinsonove bolesti doživljava u nekom trenutku promene u govoru i glasu. Takođe mogu da dožive i probleme sa gutanjem kako bolest bude napredovala. Kao i kod simptoma Parkinsonove bolesti koji se javljaju u mišićima tela (drhtavica, ukočenost i slaba pokretljivost), isti problemi se mogu javiti u mišićima koje koristimo u govoru i gutanju. To znači da je osobama sa Parkinsonovom bolešću potrebno više vremena da odgovore na pitanja, ili im može biti teško da gutaju hranu.

Problemi sa spavanjem:

33% pacijenata koji boluju od Parkinsonove bolesti pati i od nesanice, jer problemi sa spavanjem često prate ovu bolest. Takođe mogu da imaju vrlo živopisne snove, pospanost u toku dana ili poremećen ciklus spavanja. Mogu biti prisutni i pospanost i teško uspavljivanje.

Psihološki problemi:

Postoji grupa simptoma koja nje vezana za kretanje i mišiće kod osoba sa Parkinsonovom bolešću, kao što su depresija, anksioznost ili apatija. Oni mogu da imaju halucinacije, zablude, gubitak kontrole impulsa i neprikladno ponašanje.

Opis upitnika za dijagnozu

Parkinsonovu bolest karakteriše niz kliničkih simptoma i znakova. Ovi pokazatelji nam omogućavaju da otkrijemo prisustvo ovog poremećaja. Zbog toga se prvi korak procene Parkinsonove bolesti (CAB-PK) sastoji od upitnika koji je dizajniran da otkrije osnovne kriterijume za dijagnozu, znakove i simptome Parkinsonove bolesti u skladu sa uzrastom ispitanika.

Pitanja iz upitnika su slična pitanjima koje možete da nađete u priručnicima za dijagnozu, zdravstvenim upitnicima ili skalama za procenu. Mi smo ta pitanja pojednostavili kako bi svako mogao da ih razume.

  • Kriterijumi za postavljanje dijagnoze kod odraslih osoba i starijih odraslih osoba: Sastoje se od niza jednostavnih pitanja koje mogu popuniti stručnjaci zaduženi za procenu ili osoba koja radi procenu. Upitnik prikuplja informacije iz sledećih oblasti: Pokretljivost i kretanje (gubljenje ravnoteže, tremor, ukočenost, usporenost), Psihičko stanje (depresija, uznemirenost, nezainteresovanost), San (nesanica, pospanost tokom dana, živopisni snovi, poremećeni ciklus spavanja), i Govor (promene u glasu, problemi u gutanju).

Opis seta za procenu neuropsiholoških faktora koji se javljaju kod Parkinsonove bolesti

Prisustvo oštećenja nekih kognitivnih veština može da bude pokazatelj Parkinsonove bolesti. Opšti profil kognitivnih veština može da pokaže koliko su ta oštećenja ozbiljna.

Oštećenja određenih kognitivnih veština mogu uzrokovati probleme sa snom, kretanjem, psihičke probleme i jezičke poteškoće. Ovo su kognitivne veštine i područja koja se testiraju u Parkinsonovoj proceni (CAB-PK).

PAŽNJA : Sposobnost da ignorišemo smetnje iz okruženja i da se fokusiramo na bitne informacije.

  • Fokusirana Pažnja: Fokusirana Pažnja i Parkinsonova bolest. Fokusirana Pažnja je sposobnost održavanja pažnje na jedan stimulus ili aktivnost na duže vreme. Ljudi sa parkinsonovom bolešću teško fokusiraju pažnju na bitne stimuluse ili događaje. Zbog toga osobe sa parkinsonovom bolešću mogu da propuste bitne detalje i informacije tokom nekog razgovora ili događaja.
  • Podeljena Pažnja: Podeljena Pažnja i Parkinsonova bolest. Podeljena Pažnja je naša sposobnost da usmerimo pažnju na više stimulusa ili aktivnosti istovremeno. Osobe koje pate od parkinsonove bolesti teško mogu da podele svoju pažnju kada, na primer, jedan zadatak zahteva veću pažnju. Taj problem se može uočiti na primer tokom vožnje, jer je za bezbednu vožnju neophodno de preusmeravamo pažnju na različite stimuluse.
  • Dopunjavanje: Dopunjavanje i Parkinsonova bolest. Dopunjavanje je sposobnost da uvidite i kontrolišete način na koji izvršavate neki zadatak i da budete sigurni da obavljate isplanirane radnje. Osobe koje pate od parkinsonove bolesti imaju kognitivne poteškoće da nadgledaju sopstveno panašanje, naročito kada greška nije očigledna, kao na primer kada pretiču auto.

PERCEPCIJA : Sposobnost tumačenja stimulusa iz našeg okruženja.

  • Vizuelna percepcija: Vizuelna percepcija i Parkinsonova Bolest. Vizuelna percepcija je sposobnost tumačenja informacija koje naše oči primaju iz okruženja. Parkinsonova bolest pogađa subkortikalne strukture koje se koriste u vizuelnoj percepciji. Zbog toga osobe koje pate od parkinsonove bolesti teže tumače vizuelne informacije.
  • Procenjivanje: Procenjivanje i Parkinsonova Bolest. Procenjivanje je sposobnost da predvidimo rezultat ili smislimo odgovor kada drugo rešenje nije dostupno. Parkinsonova bolest može da ošteti ovu sposobnost, zbog čega osobi može biti teško da funkcioniše i da se snalazi u okruženju (procena udaljenosti), ili da planira neki događaj (procenjivanje vremena).

MEMORIJA : Sposobnost zadržavanja i manipulisanja novim informacijama i prisećanje informacija iz prošlosti.

  • Radna Memorija: Radna memorija i Parkinsonova Bolest. Radna memorija je sposobnost da zadržimo i upotrebljavamo informacije koje su nam potrebne za obavljanje drugih složenijih kognitivnih zadataka, kao što su tumačenje govora, učenje i rasuđivanje. Zbog loše radne memorije osobi koja pati od parkinsonove bolesti može biti teško da razume govor i napisani tekst, ili da koristi primljene informacije.
  • Kratkoročna Memorija: Kratkoročna memorija i Parkinsonova Bolest. Kratkoročna memorija je sposobnost da upamtimo malu količinu informacija za kratko vreme. Parkinsonova bolest može da ometa ili da sprečava sposobnost osobe da, na primer, razume pisane informacije.
  • Pamćenje Konteksta: Pamćenje Konteksta i Parkinsonova Bolest. Pamćenje konteksta je sposobnost da upamtimo i utvrdimo poreklo određenog sećanja. Ljudima sa parkinsonovom bolešću može biti teško da se prisete ko je nešto rekao ili gde su pročitali neku vest.

IZVRŠNE FUNKCIJE I RASUĐIVANJE: Sposobnost da uspešno koristimo (organizujemo, povežemo itd.) primljene informacije.

  • Planiranje: Planiranje i Parkinsonova Bolest. Planiranje je sposobnost da organizujemo najbolji način za dostizanje nekog cilja. Osobe sa parkinsonovom bolešću imaju oštećenu sposobnost planiranja, zbog čega im može biti teško da izvrše niz radnji, kao na primer kada moraju da kupe sastojke da bi spremili obrok po nekom receptu.
  • Brzina Obrade Podataka: Brzina obrade podataka i Parkinsonova Bolest. Brzina obrade podataka je vreme koje je potrebno nekom da obavi neki mentalni zadatak. Većina osoba koja pati od parkinsonove bolesti se suočava ne samo sa usporenim pokretima i kretanjem, već i sa usporenom obradom informacija. To znači da je osobi koja pati od parkinsonove bolesti potrebno više vremena da upamti podatke ili da reši problem.

KOORDINACIJA: Sposobnost da pažljivo i precizno obavljamo pokrete.

  • Brzina reakcije: Brzina reakcije i Parkinsonova bolest. Brzina reakcije se odnosi na vreme koje prođe od trenutka kada primimo određeni stimulus do trenutka kada na njega odgovorimo. Jedan od osnovnih poremećaja koji se javlja kod Parkinsonove Bolesti je bradikiniezija ili sporost pokreta. Tako da je brzina reakcije kod ljudi sa parkinsonovom bolešću usporena (potrebno im je više vremena) kada obavljaju fizičke aktivnosti poput oblačenja ili ručanja.

Zadaci za Procenu

Ovo multi-dimenzionalno naučno sredstvo sadrži različite zadatke za procenu. Evo nekoliko primera:

  • Brzina - Test REST-HECOOR: Brzina - Test REST-HECOOR se bazira na klasičnom testu Varijabli Pažnje (TOVA) i na Huper Zadatku Vizuelne Organizacije (VOT) koje je kreirao Hooper (1983). Test meri veštinu brzinu reakcije, kao i brzinu obrade podataka.
  • Doslednost - Test WOM-ASM: Doslednost - Test WOM-ASM se bazira na klasičnom Konersovom testu (CPT) i na testu Vekslerove Skale Pamćenja (WMS). Uz pomoć ovih testova mi možemo da testiramo kapacitet privremenog skladištenja podataka, kao i kapacitet za manipulisanje informacijama kako bi se obavljali složeni kognitivni zadaci, kao što su tumačenje govora i rasuđivanje.
  • Identifikovanje - Test COM-NAM: Identifikovanje - Test COM-NAM koristi klasičan test Korkmana, Kirka i Kempa iz 1998. godine (NEPSY) i klasičan Memorijski Test (TOMM) za merenje kognitivnih veština. Ovaj test nam pomaže da posmatramo sposobnost korisnika da upamti informacije i da razvrsta stimuluse u svojoj memoriji.
  • Dešifrovanje - Test VIPER-NAM: Dešifrovanje - Test VIPER-NAM ima za osnovu klasičan test Korkmana, Kirka i Kempa iz 1998. godine (NEPSY). Pomaže nam da izmerimo koliko brzo korisnik razmišlja.

Mozak i Parkinsonova Bolest

Osobe koje pate od Parkinsonove bolesti ne samo da imaju problema sa tremorom i drhtanjem, već i određene kognitivne posledice. Područja mozga koja su najviše oštećena usled Parkinsonove bolesti su crna supstanca ili substantia nigra, i posledično, bazalne ganglije.

Substantia Nigra Substantia nigra ili crna supstanca je skup dopaminergičkih neurona (koji stvaraju dopamin) obojen elementom koji se zove "neuromelanin", koji mu daje crnu boju. Dopaminergički aksoni ovih neurona se povezuju sa bazalnim ganglijama. Obično su neuroni u crnoj supstanci kod Parkinsonove bolesti oštećeni, zbog čega je prekinut prenos dopamina između crne supstance i bazalnih ganglija.

Bazalne ganglije: Bazalne ganglije su skup subkoritikalnih struktura lociranih u "bazi" mozga. Osnovna uloga bazalnih ganglija je regulisanje voljnih pokreta i učenje motoričkih veština. Dopamin je neophodan za pravilno funkcionisanje bazalnih ganglija. Ako dopaminergički neuroni u crnoj supstanci odumiru, bazalne ganglije počinju da se menjaju, pokazujući simptome Parkinsonove bolesti kao što su ukočenost, usporenost, kao i druge kognitivne simptome.

Korisnički servis

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja u vezi sa korišćenjem, upravljanjem ili tumačenjem podataka iz izveštaja o proceni Parkinsonove bolesti, možete nas odmah kontaktirati. Naš tim kvalifikovanih stručnjaka za neurodegenerativne bolesti će odgovoriti na bilo koje pitanje koje imate.

Naučne reference

Reference: Peretz C, Korczyn AD, Shatil E, Aharonson V, Birnboim S, Giladi N. - Computer-Based, Personalized Cognitive Training versus Classical Computer Games: A Randomized Double-Blind Prospective Trial of Cognitive Stimulation - Neuroepidemiology 2011; 36:91-9. [2] Horowitz-Kraus T, Breznitz Z. - Can the error detection mechanism benefit from training the working memory? A comparison between dyslexics and controls- an ERP study - PLoS ONE 2009; 4:7141. [3] Evelyn Shatil, Jaroslava Mikulecká, Francesco Bellotti, Vladimír Burěs - Novel Television-Based Cognitive Training Improves Working Memory and Executive Function - PLoS ONE July 03, 2014. 10.1371/journal.pone.0101472 [4] Conners, C. K. (1989). Manual for Conners’ rating scales. North Tonawanda, NY: Multi-Health Systems. [5] Wechsler, D. (1945). A standardized memory scale for clinical use. The Journal of Psychology: Interdisciplinary and Applied, 19(1), 87-95 [7] Tombaugh, T. N. (1996). Test of memory malingering: TOMM. North Tonawanda, NY: Multi-Health Systems. [8] Stroop, J. R (1935). Studies of interference in serial verbal reactions. Journal of experimental psychology, 18(6), 643. [9] Hooper, E. H. (1983). Hooper visual organization test (VOT).

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu