Izaberite svoju platformu i kupite
Isprobajte na mesec dana besplatno uz 10 licenci...
Čemu služi nalog?
Prijavite se!
loading

Klikom na Prijavi Se ili korišćenjem CogniFit-a, potvrđujete da ste pročitali, razumeli i složili se sa CogniFit korišćenja i sa Privatnosti.

corporativelanding_evaluacion_general_social_picture
  • Nabavite kompletan set onlajn neuropsihološke procene.

  • Detaljno istražuje i procenjuje moždane funkcije.

  • Identifikuje i procenjuje kognitivne promene ili poremećaje.

loading

CogniFit-ov Set Kognitivnih Procena (CAB) je kompletan neurokognitivni test dizajniran da obezbedi informacije zdravstvenim stručnjacima. Zahvaljujući kognitivnom setu, stručnjaci imaju na raspolaganju alat za otkrivanje oštećenih kognitivnih područja kod ljudi koji boluju ili ne od neke bolesti. Ovaj alat koristi kognitivne testove za merenje kognitivnog nivoa i procenu kognitivnog stanja svakog korisnika.

Ovaj neurokognitivni alat pomaže u proceni velikog broja kognitivnih veština povezanih sa izvršnim funkcijama. Omogućava preciznu procenu kognitivnog oštećenja i, kroz kognitivne testove, pruža slikovit opis kognitivne funkcije korisnika.

Podaci i rezultati, prikupljeni putem kognitivne procene, su važni kako za stručnjake, tako i za pacijente. Ovi rezultati im omogućavaju da prepoznaju i razumeju određene poremećaje, promene u ponašanju, povrede i neurodegenerativne poremećaje. Konačno, omogućava stručnjacima da efikasno postave dijagnozu i pruža pomoć u procesu lečenja. CogniFit-ova neuropsihološka procena je deo postupka identifikacije i nadgledanja procesa lečenja pacijenta.

Neurokognitivna procena CogniFit-a sadrži različite oblasti i svaka od njih se sastoji od različitih zadataka za procenu uspeha korisnika pod različitim neuropsihološkim okolnostima. To su sledeće oblasti:

  • Oblast memorije: Neverbalna memorija, radna memorija, kratkoročna memorija, imenovanje, vizuelna kratkoročna memorija, auditivna kratkoročna memorija, i pamćenje konteksta.
  • Oblat pažnje: Podeljena pažnja, fokusiranje, inhicija i dopunjavanje.
  • Oblast percepcije: Percepcija okoline, vizuelno skeniranje, vizuelna percepcija, procena udaljenosti, raspoznavanje i širina vidnog polja.
  • Oblast koordinacije: Vizuelno motorna koordinacija i brzina reakcije.
  • Oblast rasuđivanja: Brzina obrade podataka, planiranje i preusmeravanje pažnje.

Set Zadataka i Testova Kognitivne Procene

Testovi za procenu Radne Memorije

Zadaci koji testiraju radnu memoriju se baziraju na klasičnom Conners testu, CPT [1]. Ovi zadaci koriste jednostavnu akciju za analizu i za prikupljanje informacija do kraja aktivnosti. Ovi zadaci će koristiti prefrontalni korteks, područje odgovorno za izvršne funkcije. Pored toga, jačanje radne memoriju je važno jer omogućava prikupljanje i manipulisanje informacijama, koje su potrebne za obavljanje složenih kognitivnih zadatataka. Na primer, rešavanje problema, vođenje razgovora ili pravilno rasuđivanje.

Procenjene kognitivne veštine su: Radna memorija, auditivna kratkoročna memorija, kratkoročna memorija, brzina reakcije i brzina obrade podataka.

Testovi za procenu Kratkoročne Memorije

Testovi koje mere kratkoročno pamćenje su inspirisani testovima iz Veksler-ove skale, Wechsler Memory Scale (WMS) [2]. Ovi zadaci zahtevaju koncentraciju, uključenost u izvršavanje zadatka i operativnu memoriju. Da bismo pomno pratili detalje događaja ili da bismo nešto zapamtili za kratak vremenski period, potrebno je da naš mozak odgovara pravovremeno, tako što istovremeno koristimo oba područja, slepoočni i vizuelni korteks. Testiranje ove oblasti će pomoći stručnjaku da razume kako korisnik uči nešto novo i shvata okruženje.

Procenjene kognitivne veštine su: Kratkoročna memorija, percepcija okoline, planiranje, brzina obrade podataka i operativna memorija.

Testovi za procenu Imenovanja

Testovi koji procenjuju Imenovanje se baziraju na klasičnom NEPSY testu, koji su razvili Korkman, Kirk i Kemp (1998) [3]. Ovi tipovi zadataka koriste i druge veštine u isto vreme, kao što su semantička predstava, vizuelno pamćenje i jezička funkcija. Kada identifikujemo objekat, moramo biti u stanju da pronađemo traženu reč u našem rečniku kako bismo mogli da stvorimo mentalnu sliku tog predmeta.

Procenjene kognitivne veštine su: Imenovanje, vizuelna percepcija, brzina reakcije, pamćenje konteksta i dopunjavanje.

Testovi za procenu Vizuelne Kratkoročne Memorije

Ovaj set se bazira na klasičnom TOMM (Test of Memory Malingering) testu, objavljenom 1996. godine [4]. Kombinacija zadataka će pomoći korisniku da zapamti informacije iz spoljašnjosti kao mentalnu sliku. Ovi zadaci uključuju kodiranje, skladištenje informacija, kao i prisećanje određene mentalne slike. Vizuelni korteks je zadužen za prijem informacija i identifikovanje predmeta koje vidimo preko subkortikalnog područja. Kako je vizuelno pamćenje važno za pravilan kognitivni razvoj, postoje različiti testovi za procenu njegovog stanja.

Procenjene kognitivne veštine su: Kratkoročna memorija, brzina reakcije, operativna memorija, vizuelno skeniranje, percepcija okoline, planiranje, pamćenje konteksta, dopunjavanje, imenovanje i vizuelna kratkoročna memorija.

Testovi za procenu Auditivne Kratkoročne Memorije

Test za procenu auditivne kratkoročne memorije je inspirisan jednim od klasičnih testova, Rejov test auditivno verbalnog učenja (RAVLT), koji je Rej stvorio 1964. [5]. Testovi koji ocenjuju auditivnu memoriju imaju za zadatak da ustanove kapacitet određene osobe za tumačenje auditivnih stimulansa. Ovaj test je usmeren na proces shvatanja značenja na osnovu podataka i na sposobnost da se razume poruka kako bi mogla da se izvrši odgovarajuća akcija.

Procenjene kognitivne veštine su: Planiranje, vizuelna memorija, vizuelna kratkoročna memorija, percepcija okoline, brzina reakcije, radna memorija i brzina obrade podataka.

Testovi za procenu Pamćenja Konteksta

Test pamćenja konteksta se bazira na klasičnom Testu Pamćenja Konteksta, Toglia (1993) [6]. Pogoršanje pamćenja konteksta je povezano sa frontalnim režnjem i ne mora da bude posledica starosti. Test ima za zadatak da olakša korisniku da zapamti različite aspekte jednog konteksta. Drugim rečima, olakšava pamćenje različitih aspekata jednog događaja, predmeta i ostalog, i omogućava da ga se kasnije prisetimo.

Procenjene kognitivne veštine su: Pamćenje konteksta, dopunjavanje, imenovanje i brzina reakcije.

Testovi za procenu Podeljene Pažnje

Ovaj test kao osnovu za svoje zadatke koristi klasičan Strup Test (Stroop, 1935) [7]. Pomaže korisniku da bude u mogućnosti da obrađuje dva stimulansa istovremeno, uz pravilno izvršavanje zadatka. Kada postoji više od jednog stimulansa, pažnja je podeljena. Ako ova veština nije spremna da primi dva stimulansa u isto vreme, mozak će usmeriti pažnju i fokusirati se samo na složeniji stimulus. Kada radite istovremeno na više zadataka, pokreće se dvostruki "okidač" u obe hemisfere istovremeno.

Procenjene kognitivne veštine su: Podeljena pažnja, mentalna fleksibilnost, i vizuelno motorna koordinacija.

Testovi za procenu Fokusiranja

Ovaj test se bazira na klasičnom CPT testu, koji je kreirao Conners [1]. Test je razvio postupak održavanja pažnje na jedan zadatak tokom dužeg vremenskog perioda i cilj je usmeravanje fokusa na jedan stimulus kako bi se ostvario rezultat. Povećanje nivoa koncentracije ili fokusiranja može da poveća produktivnost na oba polja, kako na društvenom, tako i na profesionalnom.

Procenjene kognitivne veštine su: Fokusiranje, preusmeravanje pažnje i inhibicija.

Testovi za procenu Inhibicije

Ovi testovi su bili inspirisani klasičnim Strup Testom (Stroop, 1935) [7]. Ovaj test je sličan Strup testu, jer testira izvršne funkcije povezane sa planiranjem, inhibicijom i usmeravanjem pažnje. Kada postoji mnoštvo stimulansa u isto vreme, mozak fokusira pažnju na bitniji stimulans, ignorišući ono što smatra manje važnim. Svakodnevni život je pun različitih stimulansa u vidu zvukova, glasova, tonova ili bilo kog drugog stimulansa iz spoljašnjosti. Tada mozak mora da razlikuje bitne i manje bitne stimulanse i u skladu sa tim deluje.

Procenjene kognitivne veštine su: Inhibicija, brzina reakcije, brzina obrade podataka, preusmeravanje pažnje, vizuelno motorna koordinacija i dopunjavanje.

Testovi za procenu Dopunjavanja

Originalni test koji meri preusmeravanje pažnje ili kognitivnu fleksibilnost i koji se bazira na Wisconsin Card Sorting Testu (WCST) [8]. Testovi imaju za cilj da pomognu prosečnom korisniku da se prilagodi novim situacijama i okruženjima. Postoji nekoliko načina da se prilagodimo događajima i postoji niz kognitivnih procesa koji nam pomažu u odlučivanju i obavljanju zadatka na pravi način. Moramo da ojačamo ove procese da bismo videli promene. Poboljšanje veštine dopunjavanja je moguće zbog fleksibilnosti i prilagođavanja i za njih će biti zadužene nove neuronske mreže, koje se nazivaju sinapse. Ljudi koji imaju tu sposobnost su u stanju da nauče nove veštine i da se lakše uklope u novu sredinu. Cilj je da korisnik može lako i fleksibilno da reaguje na promene i da se lako prilagođava drugačijim okolnostima.

Procenjene kognitivne veštine su: Dopunjavanje, brzina reakcije, vizuelno motorna koordinacija, preusmeravanje pažnje i inhibicija.

Testovi za procenu Planiranja

Zadaci se baziraju na različitim klasičnim testovima, od kojih je jedan klasičan Tower of London, Shallice test (1982) [9]. Ovi zadaci pomažu korisniku da predvidi događaj i da se za njega pripremi. Područje koje je odgovorno za planiranje i donošenje odluka se naziva ventrolateralni prednji korteks i to je i oblast zadužena za složenije procese i misli, kao i za donošenje odluka, planiranje ciljeva, kao i za samokontrolisanje. Testiranje i analiziranje ovog područja Vam omogućava da procenite najznačajnije aspekte planiranja i postavljanja ciljeva.

Procenjene kognitivne veštine su: Planiranje, percepcija okoline, vizuelna kratkoročna memorija i vizuelno skeniranje.

Testovi za procenu Preusmeravanja Pažnje

Test koji procenjuje dopunjavanje i preusmeravanje pažnje se bazira na Wisconsin Card Sorting Testu (WCST) [8] i na klasičnom Stroop Testu (Stroop, 1935) [7]. Testovi koji procenjuju ovu oblast su dizajnirani tako da preusmere pažnju korisnika sa jednog predmeta na drugi što je brže moguće, bez smetnji. Ovi zadaci pomažu u promeni toka akcije i održavanju konstantnog ritma.

Procenjene kognitivne veštine su: Preusmeravanje pažnje, podeljena pažnja, vizuelno motorna koordinacija i dopunjavanje.

Testovi za procenu Brzine Obrade Podataka

Test koji meri brzinu obrade podataka se bazira na klasičnom Conners testu (CPT) [1] i na testu iz Vekslerove skale, Wechsler Memory Scale test (WMS) [2]. Test brzine obrade podataka je stvoren da bi poboljšao veštinu automatske obrade podataka. Što brže obradimo podatak, efikasnije možemo da primimo novu informaciju. Obrada se sastoji od primanja informacija, shvatanja informacija i stvaranja odgovora. Ako postoje poteškoće u ovoj oblasti, to će uticati i na sposobnost da se donese odluka, izvršne funkcije, kao i na praćenje uputstva.

Procenjene kognitivne veštine su: Brzina obrade podataka, operativna memorija i vizuelna kratkoročna memorija.

Testovi za procenu Vizuelnog Skeniranja

Ovaj zadatak se bazira na klasičnom Hooper Visual Organization Task-u (VOT) koji je razvio Hooper (1983) [10]. Test vizuelnog skeniranja razvija procedure za pronalazak relevantnih informacija u što kraćem vremenskom periodu i na što je moguće efikasniji način. Takođe meri kapacitet organizovanja vizuelnih stimulansa praćenjem pokreta očiju.

Procenjene kognitivne veštine su: Vizuelno skeniranje, brzina reakcije, vizuelno motorna koordinacija, planiranje, percepcija okoline i operativna memorija.

Testovi za procenu Vizuelno Motorne Koordinacije

Ovaj test ocenjuje vizuelno motornu koordinaciju korisnika i kao osnovu koristi Wisconson Card Sorting Test (WCST) [8] i Stroop test [7]. Zadaci koji su kreirani za testiranje vizuelno motorne koordinacije korisnika takođe ojačavaju njihov neuromišićni kapacitet tokom obavljanja zadatka. Deluje tako što pokret ruke prati vizuelni objekat ili stimulans. Korisnik će moći da sinhronizuje pokrete mišića i da pokreće ruku uz odgovarajuću brzinu i intenzitet koji se traži.

Procenjene kognitivne veštine su: Vizuelno motorna koordinacija, dopunjavanje, preusmeravanje pažnje i podeljena pažnja.

Testovi za procenu Brzine Reakcije

Ovi zadaci za inspiraciju imaju klasični TOVA test [11] za merenje brzine reakcije. Ovi zadaci mere brzinu reakcije kada se pojavi jednostavan stimulans. Zadaci koji mere brzinu reakcije se odnose i na brzinu obrade podataka, jer oba procesa razvijaju veštinu pažnje. Ojačavanje ove funkcije direktno pomaže u rešavanju problema i donošenju odluka, i takođe pomaže u pripremanju veće količine informacija u najkraćem mogućem.

Procenjene kognitivne veštine su: Brzina reakcije, operativna memorija, vizuelno skeniranje, vizuelno motorna koordinacija, inhibicija, dopunjavanje, imenovanje, vizuelna percepcija i pamćenje konteksta.

Testovi za procenu Percepcije Okoline

Zadaci koji testiraju percepciju okoline su inspirisani klasičnim Tower of London (TOL) testom i Hooper Visual Organization testom (VOT) koji je osmislio Hooper (1983) [10]. Ovo zadaci pomažu u razvijanju kognitivnog kapaciteta na duži rok. Potrebno je izvršiti analizu okoline na neki način kako bi mogli kasnije u njoj da se organizujemo. Korisnik će moći da se pomera, orijentiše, analizira situaciju i stvori sliku u svojoj glavi.

Procenjene kognitivne veštine su: Percepcija okoline, vizuelno skeniranje i kratkoročna memorija.

Testovi za procenu Vizuelne Percepcije

Ovaj zadatak je inspirisan Frostingovim (1961) metodom procene vizuelne percepcije (DTVP) [13], koji uključuje i vizuelnu i vizuelno motornu percepciju, i koji je pozajmio nekoliko ideja iz klasičnog testa Korkmana, Kirka, i Kempa (1998, NEPSY) [3]. Zadatak koristi zvukove za procenu nivoa percepcije na primerima slika, zvukova, pa čak i osećanja. Ovo omogućava korisniku da razvije i tumači spoljne informacije.

Procenjene kognitivne veštine su: Vizuelna percepcija, imenovanje i brzina reakcije.

Testovi za procenu Raspoznavanja

Ovaj test kao inspiraciju ima Conners (CPT) [1] test i klasičan TOMM test (Test of Memory Malingering) [4]. Dok izvršava zadatak, korisnik će morati da se priseti informacija iz prošlosti i da prepozna objekte, događaje, mesta koji su mu već bili predstavljeni. To će ojačati njegovu memoriju i skladištenje informacija.

Procenjene kognitivne veštine su: Raspoznavanje, brzina reakcije, radna memorija, vizuelno skeniranje i percepcija okoline.

Testovi za Procenu Udaljenosti

Procena udaljenosti je sposobnost predviđanja događaja i meri se pomoću različitih testova koji posebno mere sposobnost procene udaljenosti i predviđanja.

Procenjene kognitivne veštine su: Procenjivanje.

Testovi za procenu Neverbalne Memorije

Ovaj zadatak ima za inspiraciju klasičan test razvijen od strane Korkmana, Kirka i Kempa 1998. (NEPSY) [3] i takođe Memory Malingering test (TOMM) [4]. Neverbalna Memorija nam pomaže da upamtimo informacije i da stvorimo mentalne slike. Neverbalna Memorija može biti oštećena kada je desna hemisfera oštećena. Test procenjuje sposobnost čuvanja neverbalnih privremenih informacija kao i vizuelno-prostornu sposobnost, koja pomaže u spajanju informacija.

Procenjene kognitivne veštine su: Neverbalna memorija, imenovanje, pamćenje konteksta, dopunjavanje, brzina reakcije, radna memorija, vizuelna memorija, vizuelna percepcija, raspoznavanje i brzina obrade podataka.

Testovi za procenu Širine Vidnog Polja

Ovaj zadatak se koristi u Useful Field of Vision (UFOV) testu. Zadatak meri količinu informacija koju možemo da vidimo kada gledamo u jednu tačku. Drugim rečima, sve što vidimo pored objekta u koji gledamo. Zadatak procenjuje sve što vidimo iznad, ispod, levo i desno od objekta u koji gledamo. Takođe je moguće posmatrati i proceniti brzinu kojom korisnik uočava stimulans.

Procenjene kognitivne veštine su: Širina Vidnog Polja

Proces Procene

  • Trajanje: Set Kognitivne Procene će trajati oko 40 minuta.
  • Bodovi: Automatski.
  • Ciljna grupa: Deca (6 godina i stariji) i odrasli.
  • Rezultati: Personalizovani.

Analizirana Neuropsihološka Područja

Naučno dokazan: Naučno potvrđen set testova

Ovaj alat se sastoji iz grupe različitih naučno potvrđenih testova [14] koji testiraju kognitivne veštine. Ovaj kompjuterizovani kognitivni set se bazira na rigoroznim studijama u oblasti neuronauke, i daje vrlo zadovaljavajuće psihometrijske rezultate, sa ostvarenim Kronbahovim koeficijentom alfa od oko 0.9.

Nakon završetka procene, CogniFit program stvara pregled svih rezultata za sve zadatke i za svaku oblast. Ovi rezultati omogućavaju stručnjacima ili korisnicima da razumeju opšti i poseban kognitivni nivo za svako područje posebno koje je testirano putem Kognitivnog Testa.

Sledeća područja objašnjavaju značaj testiranja različitih kognitivnih funkcija i pokazuju koju od korisnikovih veština je potrebno proceniti da bi se dobila precizna procena kognitivnog stanja korisnika.

MEMORIJA

Memorija je jedna od najvažnijih sposobnosti za ljudska bića. Zahvaljujući njoj, možemo da zadržimo u glavi znanje i da pamtimo prošle ili trenutne događaje. Ovaj proces se odvija kroz učenje i trenutno memorijsko kodiranje u nervnom kolu. Memorija nam pomaže da se prisetimo prethodno sačuvanih informacija i da ih reprodukujemo u različitim situacijama. Bez memorije, iskustva iz prošlosti bi bila izgubljena onog trenutka kada su nastala.

Hipokampus mozga ima različite memorijske funkcije. Ovo je oblast koja mora biti ojačana kako bi se poboljšala memorija. Uz Set Kognitivnih Procena (CAB) CogniFit-a, videćete koje oblasti su najviše oštećene i dobićete pomoć za poboljšanje tih područja.

Ovo su područja koja čine oblast memorije i koja će biti uključena u CogniFit Kognitivnu Procenu

PAŽNJA

Pažnja prati sve kognitivne procese. Ona je zadužena za obradu informacija koja dolazi iz unutrašnjih ili spoljašnjih stimulansa i usmerava napore koji omogućavaju pravilnu asimilaciju. Pažnja takođe direktno utiče i na druge kognitivne procese, kao što su to memorija i percepcija. Pomaže da se poboljša obrada informacija, fokusiranje i rezonovanje. Pažnja takože asimilira nova znanja koja prikupljamo u našem životu, što podrazumeva i stvaranje novih nervnih struktura.

Pažnja je nervni mehanizam sačinjen od kako kortikalnih, tako i subkortikalnih neuronskih veza, koje se pretežno nalaze u desnoj hemisferi. Pažnja nam pomaže kod velikog broja funkcija u svakodnevnim aktivnostima, kao što su to fokusiranje, filtriranje ili brisanje informacija iz našeg okruženja, i kod kognitivnih funkcija kao što su to memorija ili percepcija.

Ovo su područja koja čine oblast pažnje i koja će biti uključena u CogniFit Kognitivnu Procenu

PERCEPCIJA

Percepcija je kognitivna sposobnost zadužena za prepoznavanje i tumačenje stimulansa koje primamo putem naših čula. Mi koristimo percepciju da damo značenje stimulansima i da ih poređamo po značenju. Kada informaciju prvi put dobijemo putem naših čula, ona se pretvara u neki poznati element koji naša svest prepoznaje. Da bi se ovaj postupak pravilno sproveo, potrebno je da se proces asimilacije i proces razumevanja sprovede valjano, i da se pravilno timače spoljne informacije.

Percepcija predstavlja važan element za analizu sveta koji nas okružuje. Proces percepcije je jedinstven za svaku osobu. Da bi ljudi mogli da obavljaju proces percepcije i interpretacije, moraju da se oslanjaju na sećanje, kao glavni element uključen u proces.

Ovo su područja i veštine koja čine oblast percepcije i koja će biti uključena u CogniFit Kognitivnu Procenu

KOORDINACIJA

Koordinacija se odnosi na skup elemenata i akcija koje se obavljaju zajedno. Koordinacija spaja različite zadatke koji su deo jednog procesa sa posebnim ciljem.

Deo mozga koji je zadužen za koordinaciju je mali mozak, koji omogućava da naše telo na pravi način primi informacije koje prikuplja iz spoljašnjosti.

Ovo je svaka od kognitivnih veština koja će biti upotrebljena tokom koordinacije i koja će biti korišćena tokom CogniFit Kognitivne Procene

RASUĐIVANJE

Rasuđivanje je kognitivni proces koji osoba koristi da organizuje i formira svoje ideje i kako bi došla do određenog zaključka. Zahvaljujući rasuđivanju, kod ljudi postoji povezanost između onoga što govore i onoga što misle. Sposobnost rasuđivanja se pokazuje kroz niz rečenica sa razvojem i zaključkom. One prate nit koja ih povezuje i čini logičnim. Drugim rečima, to je mišljenje i stav koji osoba ima o zadatoj temi. Rasuđivanje se koristi uz logiku i razumevanje.

Rasuđivanje je vrlo važna oblast i potrebno je ojačati je. Poboljšanje ove oblasti podrazumeva poboljšanje naše sposobnosti da vodimo razgovor, da izgradimo stavove, da povežemo i planiramo ideje i akcije na logičan način.

Ovo je svaka od kognitivnih veština koja će biti upotrebljena tokom rasuđivanja i koja će biti korišćena tokom CogniFit Kognitivne Procene

Naučni Dokazi

Svaki zadatak koji Set Kognitivne Procene (CAB) koristi je naučno potvrđen i dokazano je da je procena efikasna i da daje ocenu opšteg kognitivnog stanja. Takođe je dokazano da je od izuzetne koristi konstantan nadzor rezultata i to što su zadaci personalizovani i što se menjaju i prilagođavaju u realnom vremenu.

Istraživanja potvrđuju uspešnost CogniFit programa u proceni kognitivnog nivoa i izvršnih funkcija. Kognitivna procena je dizajnirana da ispita svako od kognitivnih područja korisnika i da kroz iscrpna istraživanja dođe do rezultata kognitivnog nivoa za svakog korisnika.

Cilj neuropsihološkog seta je da postane alat koji mogu da koriste kako stručnjaci, tako i korisnici u proceni kognitivnog stanja. Ne samo da obezbeđuje rezultate kognitivne procene, već pokazuje i prosečne rezultate za svako testirano kognitivno područje. Test će pokazati koja su to kognitivna područja korisnika njegova jača strana, a koja njegova slabija strana.

Merenja i Rezultati Kognitivnih Testova

Procena koja je prethodno opisana se sastoji iz seta različitih zadataka. Svaki zadatak počinje uz kratko uputstvo koje će korisniku služiti kao vodič. Korisnik bi trebalo pažljivo da ih pročita da bi kasnije mogao uspešno da izvrši svaki zadatak.

Kada korisnik završi sa setom procene, CogniFit program prikuplja rezultate korisnika. Program garantuje efikasnost zahvaljujući nadgledanju rezultata i prilagođavanju zadataka u realnom vremenu.

Rezultati prikupljeni iz svake procene će biti upoređeni sa rezultatima odgovarajuće starosne grupe. Starosna grupa je važna varijabla u ocenjivanju rezultata i samim tim u ocenjivanju kognitivnog nivoa korisnika.

Stručnjaci su u mogućnosti da dobiju kompletan izveštaj o rezultatima korisnika, zahvaljujući načinu na koji su predstavljeni rezultati procene. Ovi rezultati će biti predstavljeni u vidu grafikona ili tabela koje se koriste da bi se postavila dijagnoza.

Rezultati veština predstavljeni u vidu grafikona

Na prvoj slici, možete da vidite koje oblasti su razvijenije (obojene zeleno), oblasti sa prosečnim rezultatima (obojene žuto), i koje oblasti su najmanje razvijene (obojene crveno), na koje bi posebno trebalo da obratite pažnju. Ako stručnjak ili korisnik klikne na bilo koju od oblasti, moći će da vidi detaljnije rezultate.

Grafički predstavljeni rezultati u odnosu na ostatak stanovništva
Grafički predstavljeni rezultati u odnosu na istu starosnu grupu

Na trećoj i četvrtoj slici možete da vidite rezultate korisnika u poređenju sa ostalima iz njegove starosne grupe. Rezultati su prikazani u obliku Gausove krive i rezultati na sredini predstavljaju prosečan rezultat.

Razvoj kognitivne procene

Uz ovaj grafikon, stručnjaci će moći da vide progres u kognitivnom stanju korisnika, u zavisnosti od broja sesija treninga. Moći ćete da vidite da se rezultat na grafikonu povećava nakon treće sesije, pokazujući rast za svaki od zadataka. Međutim, u sledećim sesijama videćete prosečne rezultate. Ove izmene rezultata su česte u rezultatima korisnika.

Reference

[1] Conners, C. K. (1989). Manual for Conners’ rating scales. North Tonawanda, NY: Multi-Health Systems.

[2] Wechsler, D. (1945). A standardized memory scale for clinical use. The Journal of Psychology: Interdisciplinary and Applied, 19(1), 87-95

[3] Korkman, M., Kirk, U., & Kemp, S (1998). NEPSY: A developmental neuropsychological assessment. Psychological Corporation. Korkman, M., Kirk, U., & Kemp, S (1998). Manual for the NEPSY. San Antonio, TX: Psychological corporation.

[4] Tombaugh, T. N. (1996). Test of memory malingering: TOMM. North Tonawanda, NY: Multi-Health Systems.

[5] Rey. Schmidt, M. (1994). Rey auditory verbal learning test: a handbook. Los Angeles: Western Psychological Services.

[6] Toglia, J. P. (1993). Contextual memory test. Tucson, AZ: Therapy Skill Builders.

[7] Stroop, J. R (1935). Studies of interference in serial verbal reactions. Journal of experimental psychology, 18(6), 643.

[8] Heaton, R. K. (1981). A manual for the Wisconsin card sorting test. Western Psycological Services.

[9] Shallice, T (1982). Specific impairments of planning. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences, 298(1089), 199-209.

[10] Hooper, E. H. (1983). Hooper visual organization test (VOT).

[11] Greenberg, L. M., Kindschi, C. L., & Corman, C. L. (1996). TOVA test of variables of attention: clinical guide. St. Paul, MN: TOVA Research Foundation.

[12] Asato, M. R., Sweeney, J. A., & Luna, B (2006). Cognitive processes in the development of TOL performance. Neuropsychologia, 44(12), 2259-2269.

[13]Goh, D. S., & Swerdlik, M. E. (1985). FROSTIG DEVELOPMENTAL TEST OF VISUAL PERCEPTION. Test critiques, 2, 293.

[14] Peretz C, Korczyn AD, Shatil E, Aharonson V, Birnboim S, Giladi N. - Computer-Based, Personalized Cognitive Training versus Classical Computer Games: A Randomized Double-Blind Prospective Trial of Cognitive Stimulation - Neuroepidemiology 2011; 36:91-9.

Molimo Vas da ukucate svoju email adresu