Nesanica – Zašto Je San Od Vitalnog Značaja Za Mentalni Fitnes

Pre samo nekih 50 godina, na spavanje se gledalo kao na pasivan deo našeg svakodnevnog života. Zahvaljujući opsežnom istraživanju, sada znamo da Vaš mozak ostaje aktivan dok Vi spavate, i da ja dobar san od velike važnosti za Vaše fizičko i mentalno zdravlje i da može da utiče na nesanicu.

Spavanje je neophodno za pravilno funkcionisanje nervnog sistema. Neki stručnjaci tvrde da san pruža (ćelijama mozga) koji su izuzetno aktivni tokom dana šansu da se oporave. Kada se ne naspavate dovoljno, Vaši neuroni mogu da postanu toliko iscrpljeni i da loše funkcionišu. Pored toga, dubok san je povezan sa povećanim stvaranjem proteina. Kako su proteini osnova za funkcionisanje Vašeg tela i takođe su odgovorni za obnovu oštećenih ćelija, san je očigledno ključna komponenta Vašeg mozga.

Naučnici širom sveta još uvek pokušavaju da otkriju zašto nam je tačno san potreban. U međuvremenu, podaci koje dobijamo iz različitih studija već pokazuju koliko je san bitan za naš opstanak. U nastavku su prikazani neki od nalaza koji podržavaju ideju koliko je san koristan i da nedostatak sna može da šteti Vašem razvoju.

1. Ispitivanja motoričkih veština, vizuelnog razlikovanja, percepcije govora i razvijanja oštroumnosti su pokazala da subjekti koji su bili testirani tokom perioda od 12 sati uz spavanje tokom perioda testiranja su pokazali značajno poboljšanje u izvršavanju u odnosu na one koji su proveli ovaj period testiranja od 12 sati bez sna.
2. U drugoj studiji, subjekti su bili testirani putem različitih neuro-kognitivnih testova tokom perioda od 14 dana, uz uvedena ograničenja vremena spavanja od 4, 6 i 8 sati svake noći. Utvrđeno je da spavanje od samo 4 do 6 sati u toku noći za samo dve nedelje dovelo do smanjenih kognitivnih performansi u psihomotornim aktivnostima, radnoj memoriji i kognitivnom funkcionisanju. Isti je slučaj i kada provedemo 2 noći bez sna.
3. Delimičan poremećaj spavanja (PSD) se definiše kao period spavanja koji je kraći od 5 sati tokom perioda od 24 sata. Po uobičajenom shvatanju, PSD utiče na raspoloženje i kognitivne performanse, što ima za posledicu usporenu brzinu reagovanja, smanjenu obazrivost, povećanje perceptivnih i kognitivnih smetnji i promene u osećanjima.
4. Nedavno je dokazano da samo jedna noć bez sna dovodi do značajnog deficita u aktivnostima hipokampusa koje su usmerene na fazu pamćenja i kodiranja, što dovodi do smanjene sposobnosti zadržavanja podatka. Drugim rečima, utvrđeno je da nedostatak sna može umanjiti sposobnost mozga da kreira nova sećanja